Masti su neophodna komponenta našeg organizma. One oblažu unutrašnje organe, obezbeđuju energiju, čine da nam je toplo, neophodne su za moždane funkcije.

Osim što poboljšavaju ukus hrane, masti pomažu apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, E i K). Uz šećere, čine najjeftiniji izvor energije, jer jedan gram masti daje devet kilokalorija (dvostruko više od belančevina i ugljenih hidrata).

Tipovi masti

Postoji dva glavna tipa masti, koji na organizam deluju različito

Koje ulje je najbolje za kuvanje?Najbolje je odabrati ulje sa visokom tačkom dimljenja. To znači da može da podnese visoku temperaturu pre nego što masti počnu da se razgrađuju i ulje se užegne. Takođe, treba koristiti maslinovo ulje sa većim procentom kiselosti. Za prženje i kuvanje može da se kombinuje maslinovo sa suncokretovim uljem, kao i mast ili puter i maslinovo ulje. Za prelivanje salata se koriste ulja koja imaju bogat ukus (devičansko maslinovo ulje)

(zbog toga neke masti treba unositi češće, a neke ređe). Prvi tip su zasićene masti, koje se većinom nalaze u mastima životinjskog porekla. Drugi tip su nezasićene masti, a podeljene su u dve grupe: mononezasićene i polinezasićene. 


Mononezasićene masti se nalaze u maslinovom ulju, dok se  polinezasićene masti (omega-3 i omega-6) nalaze u većini biljnih ul-ja. Omega-3 i omega-6 masti su potrebne telu, ali ono ne može samo da ih stvara, pa je neophodno da se unose hranom. Da bi vršile odgovarajuću ulogu u organizmu, moraju da se uzimaju u pravilnoj proporciji: jedan prema četiri.


Masti u hrani se obično nalaze kao mešavina zasićenih i nezasićenih. Preporučuje se da njihov odnos bude 10 prema 30 odsto.PageBreak


Svinjska mast

Svinjska mast je bogata holesterolom, ali on je osnova za formiranje vitamina D, ključnog za apsorpciju kalcijuma, koji je neophodan za rast i izgradnju kostiju. Vitamin D je važan kako u ishrani dece, tako i u ishrani trudnica, kao i majki koje doje.


Svinjska mast

Mala količina svinjske masti u ishrani će održati dobru ravnotežu esencijalnih masnih kiselina

sadrži oko 40 odsto zasićenih masti, ali i 48 odsto mononezasićenih i 12 odsto polinezasićenih. Količina omega-6 i omega-3 masnih kiselina varira u odnosu na ishranu svinja: ako se hrane žitaricama - njihova mast sadrži više omega-3 masnih kiselina, i taj odnos prema omega-6 masnim kiselinama se približava optimalnom. Mast je vrlo stabilna na visokim temperaturama, pa je idealna za pečenje i prženje (na primer, za pripremu kajgane ili prženih krompirića). Mala količina svinjske masti u ishrani će održati dobru ravnotežu esencijalnih masnih kiselina, a kombinacija sa maslinovim uljem je nutritivno nezamenljiva.PageBreak


Maslinovo ulje

Čine ga masne kiseline, od kojih je 74,45 odsto mononezasićenih, 16,16 odsto zasićenih, a 8,84 odsto polinezasićenih. Sa takvim sastavom, zapravo odnosom masnih kiselina - idealno je za organizam! 


Ceđenjem zrelih maslina se dobija ukusno maslinovo ulje,

Maslinovo ulje "extra vergine" se dobija prvim ceđenjem, i sadrži manje od jedan odsto kiseline. Ono je najbolje, najukusnije, ali i najskuplje

koje je izvanredan izvor mononezasićenih masti, a stabilno je na visokim temperaturama. Ubedljivo je najbolje za kuvanje (najviše se koristi u mediteranskim zemljama), a odlično je i kao preliv za salate. Ukus, boja i miris raznih vrsta maslinovog ulja se veoma razlikuje, a to za-visi od područja na kojem se masline gaje, kao i od branja.


Vrste maslinovog ulja su kategorisane prema stepenu kiselosti. Naj-bolje je hladno ceđeno, bez uključivanja hemijskog procesa, niskog nivoa kiselosti. Tip "extra vergine" se dobija prvim ceđenjem, i sadrži manje od jedan odsto kiseline. Ono je najbolje, najukusnije, i najskuplje. Ima boju od zeleno zlatne do svetlo zelene. Generalno, što je boja tamnija, ukus je intenzivniji.


Sledeće na lestvici aciditeta je tip "vergine", koje se takođe dobija prvim ceđenjem, a stepen kiselosti je jedan do tri odsto. Tip "fino" predstavlja kombinaciju prva dva tipa. Vrsta nazvana "čisto masli-novo ulje" je kombinacija rafinisanog i "vergine" ili "extra vergine ulja.

Nove, "lajt" vrste, sadrže istu količinu bezbednih mononezasićenih masti, i isti broj kalorija. Naziv "lajt" upućuje na izuzetno kvalitetan filtracijski proces, pa je to ulje blaže - što se tiče boje i ukusa. U tom obliku je idealno i za pečenje i za kuvanje. Može da se koristi za kuvanje na visokim temperaturama, dok standardno masli-novo ulje treba da se zagreva na srednjim temperaturama ("vergine"), ili da se upotrebljava za salate i marinade ("extra
vergine").PageBreak

Suncokretovo ulje

Rafinisano suncokretovo ulje, koje se najčešće upotrebljava u domaćinstvima, pogodno je samo za kratkotrajnu termičku obradu.

Hladno ceđeno suncokretovo ulje ima veoma nisku tačku dimljenja, pa ga ne treba koristiti za kuvanje


Nije dobro da se ponovo upotrebljava, zbog užeglosti. Na visokim temperaturama je manje stabilno od maslinovog ulja, jer ima oko dve trećine polinezasićenih masnih kiselina. Takođe je manje stabilno na svetlosti, pogotovo ako je u plastičnoj ambalaži. Hladno ceđeno suncokretovo ulje ima veoma nisku tačku dimljenja, pa ga ne treba koristiti za kuvanje. U suncokretovom ulju sa manje od 60 odsto oleinske kiseline, odnos omega-3 prema omega-6 masnim kiselinama iznosi jedan prema 180. Zbog toga bi trebalo uzeti ulje koje ima preko 70 odsto oleinske kiseline, jer je tada pomenuti odnos jedan prema sedamnaest.


Kod maslinovog ulja, taj odnos je jedan prema trinaest. Iako obe vrste ulja imaju istu kalorijsku vrednost (1 kašika - 120 kilokalorija), maslinovo ulje sadrži veću količinu E i K vitamina. Takođe ima više fitosterola (jedinjenja slična holesterolu), koji pomažu da se snizi ukupan holesterol, posebno loš (LDL) holesterol.


Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista