Puter ili margarin - šta je zdravije?

Jedna od najzdravijih namirnica u ishrani je puter ili maslac, mlečni proizvod sa najmanje 80 odsto mlečne masti. Poznat hiljadama godina, puter je potpuno prirodna kompletna hrana, koja sadrži esencijalne masne kiseline, vitamine i minerale, i ne menja svojstva na visokim temperaturama.  

Puter je izvor brze energije, a zanimljivo je da se ne taloži u masnim tkivima. Bogat je vitaminima koji se lako apsorbuju, a neophodni su za brojne funkcije u telu: od održavanja dobrog vida, do optimalnog  funkcionisanja endokrinog sistema. Sadrži sve vitamine topive u mastima: A, D, E i K. Odličan je izvor vitamina A, značajnog za funkcionisanje štitaste i nadbubrežne žlezde. Vitamin D je neophodan za apsorpciju kalcijuma, dok su snažni antioksidansi - vitamini E i K, uz mineral selen, značajni u borbi protiv slobodnih radikala. Buter je, takođe, bogat izvor joda u visokoapsorpcionoj formi. U njemu se nalazi i laurinska kiselina, važna za lečenje i prevenciju gljivičnih infekcija, kao i lecitin, koji je od izuzetne važnosti za metabolizam holesterola.

Zasićene masti u maslacu imaju snažno antitumorsko dejstvo, posebno konjugovana linolna kiselina, koja je jak antikancerogeni i imunogeni faktor. Holesterol iz butera je od suštinskog značaja za razvoj mozga i nervnog sistema dece, jer sadrži arahidonsku kiselinu, koja ima važnu ulogu u moždanoj funkciji. Takođe je važna komponenta ćelijske membrane, pa tako štiti i od crevnih infekcija.

Ko ne sme da konzumira puter?

Iako je skoro čista mast i sadrži samo male količine mlečnog šećera (laktoze) i kazeina (vrste proteina), deca alergična na proteine kravljeg mleka ne mogu da ga konzumiraju.

Margarin

Samo u malim količinama

Margarin je proizveden od biljnih ulja koja su takozvanim procesom hidrogenizacije na temperaturi od 260 stepeni dovedena u čvrsto stanje. Hidrogenizacijom se postiže bolja održivost u odnosu na ulja, bolja mazivost i ukus. Međutim, nezasićene masne kiseline se tim postupkom, uz pomoć metala kao katalizatora (najčešće nikla i aluminijuma), preko izmenjenih masnih kiselina prevode u zasićene masti, pa margarin predstavlja mešavinu zasićenih i izmenjenih masti. Iako ne sadrže holesterol, hidrogenisane masti su mnogo opasnije po zdravlje nego holesterol iz butera.

Izmenjene masne kiseline imaju brojne neželjene efekte: blokiraju normalnu promenu holesterola u jetri i doprinose porastu njegovog nivoa u krvi, uslovljavajući porast lošeg - LDL holesterola (koji je glavni podstrekač arterijskih oboljenja); smanjuju nivo dobrog - HDL

holesterola, koji štiti kardiovaskularni sistem od nepovoljnog dejstva LDL-a; povećavaju nivo jedne supstance u krvi koja predstavlja riziko faktor za kardiovaskularne bolesti. Izmenjene masne kiseline se smatraju odgovornim za oštećenje imunog sistema i stvaranje slobodnih radikala - visokoreaktivnih molekula koji mogu da razderu ćeliju i otpočnu opasan lanac reakcija sa dugoročnim oštećenjem ćelije, uključujući i promenu u genetskom kodu i formiranje kancerskih ćelija. Slobodni radikali igraju važnu ulogu u degenerativnim procesima, kao i u raznim metaboličkim poremećajima. Male količine izmenjenih masnih kiselina mogu da uzrokuju značajne alergijske reakcije, promene krvnog pritiska i hormonske aktivnosti.

Iz svega navedenog nije teško zaključiti da je bolje koristiti puter umesto margarina za mazanje i kuvanje, posebno kada je u pitanju ishrana najmlađih.

Prim. dr sci med. Jasminka Komnenović, pedijatar - nutricionista