Rahitis - uzroci, simptomi, lečenje

Naziv rahitis obuhvata grupu oboljenja kod kojih postoji poremećaj mineralizacije (ugradnje kalcijuma i fosfora) u kosti koje rastu. Stoga je moguć samo kod dece.

Vitamina D nema dovoljno u hrani, naročito u mleku, ali se on stvara u koži, pod dejstvom sunčevih zraka. Kod odojčadi koja živi u područjima sa umerenom ili hladnom klimom, i ne iznosi se golišava napolje tokom cele godine, stvaranje vitamina D u koži ne zadovoljava potrebe organizma, pa su deca u prošlosti često obolevala od

rahitisa. Danas se ova bolest uspešno prevenira dodavanjem vitamina D u vidu kapi, ili u sastavu adaptiranih mlečnih formula za bebe.

Šta se događa u organizmu bebe ako ne unosi dovoljno vitamina D?

Nedovoljan unos vitamina D u fazi kada kosti intenzivno rastu, dovodi do pojave rahitisa. Ukoliko je rast prestao, bilo zbog uzrasta, bilo zbog nekog oboljenja, nedostatak vitamina D uzrokuje takozvanu osteomalaciju, to jest razmekšanje kostiju - koje su sklone prelomima, ali ne i rahitis - koji karakterišu promene u zonama rasta kosti.

Međutim, postoje retki slučajevi kada uneti vitamin D ne može da se iskoristi - bilo zbog urođene greške u njegovom metabolizmu, bilo zbog stečenih oboljenja creva, jetre ili bubrega - u kojima se ovaj metabolizam normalno odvija. Tada se razvija takozvani vitamin D rezistentni rahitis - rahitis neosetljiv na vitamin D, koji se leči drugačije nego "obični" - vitamin D zavisni rahitis.

Kada se javljaju prvi simptomi rahitisa?

Kod dece koja su rođena sa dovoljnim zalihama kalcijuma i fosfora, znaci rahitisa usled neunošenja ili nemogućnosti iskorišćavanja vitamina D počinju da se ispoljavaju od

drugog meseca života. Do tada zdrava beba postaje razdražljiva, slabo sisa, slabo spava, i puno se znoji. Prvi znaci na skeletu se zapažaju na kostima lobanje, koje su mekane i na pritisak se ulubljuju, da bi se potom vratile u normalan položaj, poput ping-pong loptice (kraniotabes). Fontanele (razmaci između kostiju) su široko otvorene i sporo se zatvaraju.

Kakve se analize rade da bi se utvrdio uzrok bolesti?

Najvažnije su biohemijske analize. Potrebno je odrediti nivo kalcijuma, fosfora i enzima alkalne fosfataze u krvi, koja je najranije promenjena - u smislu porasta iznad normalnih vrednosti. Koncentracija fosfora je kod "običnog rahitisa" snižena, ali u slučaju nekih retkih formi bolesti može da bude i povišena. Zbog kompenzatorno pojačanog rada paratiroidnih žlezda, nivo kalcijuma u krvi se obično održava u granici normale. Ukoliko taj "zaštitni mehanizam" izostane, beba može da ispolji simptome rahitogene tetanije. Rendgenski snimci dokazuju promene na kostima.
PageBreak

Kako roditelji mogu da posumnjaju na rahitis kod svoje bebe?

Već kod pojave prvih simptoma, treba da odnesu dete na pregled kod pedijatra. Ne treba čekati da se razvije puna slika rahitisa, a ona izgleda ovako:
● Na tipičnim mestima se stvaraju zadebljanja od nabujalog koštanog ili hrskavičavog tkiva, i to: u predelu iznad ručnih zglobova (takozvani dvostruki zglobovi), iznad

unutrašnje strane skočnih zglobova (Marfanovi tuberkuli), na rebrima ("rahitične brojanice") i, u težim slučajevima - na glavi ("četvrtasta glava").
● Vidi se poprečno udubljenje na prednjoj strani grudnog koša ("Harisonova brazda"), na mestu gde se iznutra, za rebra, pripaja mišić dijafragma (prečaga), koji razdvaja grudnu od trbušne duplje.
● Kosti počinju da se krive, pa nastaju deformiteti: u vreme kada dete počne da sedi - fomira se grba u donjem grudnom i krsnom delu kičme, a kada počne da hoda - deformiše se karlica, dok se noge krive u obliku slova X ili O.
● Osim promena na kosturu, prisutna je i mlitavost mišića, koja još više doprinosi nastanku deformiteta, a najbolje se vidi na trbuhu, koji izgleda poput žabljeg.
● Zbog mekih kostiju, deformiteta grudnog koša i slabe disajne muskulature, poremećena je funkcija disanja, pa odojčad često oboleva od upale pluća.

Da li rahitis može da ugrozi život odojčeta?

Upravo tetanija može da bude opasna ako se ne leči. Pod tim pojmom se, inače, podrazumeva pojava pojačane razdražljivosti centralnog nervnog sistema i perifernih nerava, uzrokovana promenama jonskog sastava telesnih tečnosti. U slučaju rahitisa, uzrok tetanije jeste pad nivoa kalcijumovih jona u krvi. Kod odojčadi i male dece, tetanija se manifestuje toničnim grčevima (ukočenošću) tela, praćenim gubitkom svesti, koji su kratkotrajni, ali se često ponavljaju i podsećaju na epileptične napade. Za razliku od epilepsije, u pauzi između tetaničkih grčeva se neretko javljaju takozvani karpopedalni spazmi, to jest bolni grčevi šaka i stopala, praćeni trnjenjem ruku i nogu, kao i grč mišića grkljana (laringospazam) - koji se čuje kao karakterističan krik u toku udisaja, nalik štucanju, a u najtežem slučaju preti i da uguši dete. Ako potraje, nizak nivo kalcijuma u krvi može da dovede i do zastoja srca. Tetanija se češće javlja kod novorođenčadi.

Da li novorođena beba može da ima rahitis?

Može, naročito ako je rođena pre vremena, ili su u pitanju blizanci, trojke, i veći broj beba - kod kojih su količine kalcijuma sa kojima dolaze na svet male, a rast posle

rođenja brz. Kako je osnovni uzrok novorođenačkog rahitisa vezan za nedovoljnu količinu kalcijuma, a ne vitamina D, u ovom uzrastu je tetanija znatno češća, a ponekad nastaju i prelomi kostiju. Inače, tetanija usled niskog nivoa kalcijma u krvi se javlja i krajem prvog meseca života, ukoliko se beba od rođenja hrani kravljim mlekom - zbog nepovoljnog odnosa kalcijuma i fosfora u njemu.