Postoje razne discipline u sportskom rolanju ali mi ćemo se baviti rolerima kao sportom i rekreacijom za decu. Miodrag Popović, srpski brzoklizač i inline trkač u rolerima, učesnik Univerzijade i trener, pomogao nam je da naučimo kakav je to sport.

Takmičenja u Srbiji Do pre dve godine, u Srbiji je postojala samo jedna, Beogradska rolerijada. Ove godine, pored nje biće dvadesetak takmičenja: roler kupova (na pravim ili kružnim stazama), Palilulaška i Niška rolerijada, možda u Subotici i Bačkoj Topoli.

- Za sve podvrste rolanja postoje određena pravila, kao i posebne vrste rolera, potom poze i tehnike koje treba naučiti. Osnova je ista - dobro savladana tehnika rekreativnog rolanja.

Klubovi i škole

Roler klubovi za učenje osnova i brzo rolanje kod nas su: u Beogradu - Introline i multisport klub Olimpik, Nišu - Oxigen, Subotici - Spartak, plus klubovi agresivne i ulične vožnje, hokejaški klubovi - u

Treneri uče decu da koče kočnicom kao najboljim načinom, jer se tako čuvaju točkovi

kojima se, takođe, rola, i tri, za sada poznate, škole rolanja na Adi Ciganliji.

Grupe u ovim školama su obično male a obuka je različita za dete od dve i dvanest godina. Najmlađi obično imaju četiri-pet godina. Brzina učenja zavisi od sposobnosti, redovnosti treniranja i predanosti. Ali, jedna sezona, jedno leto je dovoljno za sticanje osnovnih znanja. Za učenje osnova je potrebno najmanje desetak časova obuke, zbog

Vrste vožnje Vožnja rolera, koja je proistekla iz vožnje rolšua, ali je ipak više nalik klizanju, u svetu se razvila krajem osamdesetih godina prošlog veka. Kod nas se pojavila sredinom devedesetih godina, kao «ulična» vožnja, u kojoj su kao prepreke korišćene stepenice, gelenderi, betonski elementi. Iz ulične, razvila se «agresivna» vožnja, na prostorima sa tipskim preprekama (kao u jedinom skejt parku kod nas, na novobeogradskom Ušću), zatim inline (inlajn) trke na rolerima (mahom ih voze u svetu i kod nas brzoklizači), ali i umetničko rolanje (pomalo u klubovima za umetničko klizanje, posebno u klubu Olimpik).

navikavanja na rolere. Nakon toga, deca mogu samostalno da nastave sa učenjem. Roditelji su dobrodošli da pomognu ako treba, na primer - držanjem plašljivog deteta za ruke.

Prvi časovi

Prvo se uči stajanje u rolerima. Pošto se svima, po inerciji, zglobovi okreću ka unutra, od prvog časa se radi na ravnom stajanju ili okretanju zglobova prema spolja. Zatim se uči osnovni položaj u vožnji - tako da je rame uvek u liniji sa kolenom, a deca do pet godina uče da koračaju u rolerima. Sledeće je odgurivanje. Mnogi greše i odguruju se nogom pravo unazad, ili skroz bočno, a pravilno je pod uglom od 45 stepeni. Kada se noga odgurne nazad, ona je u fazi zadnjeg zamaha, i vraća se ispod tela, kao da ispisuje broj osam. Zamahivanje i odgurivanje se uče pojedinačno, pa se spajaju u jedan pokret.

Ako je gužva, iskusan roditelj drži dete za ruku, ali dalje od sebe, da se ne bi sudarili nogama u rolerima

Tokom obuke, deca se animiraju igricama, čučnjevima, preprekama, vežbama eksplozivnosti - u kojima moraju da startuju iz određenog položaja... Druga faza je učenje tehnika vožnje. Deca voze po čistim i ravnim površinama. Samo starija uče da voze po različitim stazama - tako se spremaju za takmičenja (na primer, kako da se zaustave na travnatim površinama). Na vožnju se ide kada se svi segmenti povežu, a to je bar posle petog časa.
Od sedmog časa se koriguju greške, a oko desetog uči start i kočenje, što nije toliko važno za rekreativnu vožnju. Deca, takođe, uče kretanje iz mesta i u mestu. Padova ima, ali manje nego na klizanju ili skijanju. Prilikom pada, beton je nemilosrdan, a ogrebotine su najčešće povrede.

Važno je kočenje

Na rolerima se koči kočnicom (ako postoji), koja se obično nalazi na desnom roleru, a može da se pomeri i na levi. Uglavnom, koči se stranom na kojoj je i ruka kojom pišemo, ali mnogi levoruki nauče da

Takmičenja u inostranstvu Vožnja rolera je zvaničan sport na Mediteranskim igrama, pa tako naši takmičari očekuju učestvovanje 2013. godine. U Evropi postoji čitav niz takmičenja skoro svakog vikenda, na otvorenom i u zatvorenim halama, od februara do novembra. U «blizini» ih ima najviše u Italiji, a u Hrvatskoj takođe ima dosta takmičenja - naši odlaze na njih, recimo na Alpe Adria kup na kružnim stazama i hrvatski Inline kup u polumaratonu i maratonu.

koče desnom nogom bez problema. Jeftinije kočnice su delom plastične i više se troše. Lako se menjaju kada se izgule. Roleraši takmičari ih retko koriste.

Treneri uče decu da koče kočnicom kao najboljim načinom, jer se tako čuvaju točkovi. Ali, moraju da nauče bar još jedan način kočenja i to, pre svega, tako što prave slovo T naopačke (postavljajući nogu nazad bočno, da sa drugom bude pod uglom od 90 stepeni - jedna noga se praktično vuče za sobom). Plug kočenje, košenjem nogu unapred, i to sa jedne na drugu nogu je teško, jer točkovi ne proklizavaju (najmanje se troše točkovi, ali ne može tako brzo da se ukoči). Uglavnom se koči T sistemom, jer - iako troši točkove, najbrže zaustavlja vozača rolera. Naglo skretanje nije dobar način na rekreativnim rolerima, osim kod neočekivanih prepreka, a inače je predviđeno za vrlo spretne.

Rekreativna vožnja

Za rekreativnu vožnju je poželjno da se ponese neka tečnost, najbolje voda. Jelo i žvakanje (osim ako dete ne sedi) ne dolazi u obzir. Roleri se voze tokom cele godine ukoliko nema padavina ili njihovih «ostataka» (bare, gomile snega, blato). Deca nikako ne treba da voze po temperaturama ispod nule, velikim vrućinama - u periodu od 12 do 16 časova (ili 11 do 17 časova), ako duva vetar.
Po barama, pesku i travi se ne vozi, već polako prelazi - laganim koračanjem, a tako i preko svih drugih površina koje mogu da oštete rolere.

Sport u prirodi

Vožnjom rolera se ravnomerno razvija celo telo, najviše gluteus (mišići stražnjice) i noge, a zatim mišići ruku, stomačni, ali i leđni. Rolanje je jedan od najboljih fitnes sportova za trošenje kalorija i topljenje masnih naslaga. Najveća prednost je što se praktikuje u prirodi, na čistom vazduhu.

Staze i pravila

U svetu postoje posebne roler staze, ali i mnogo više biciklističkih, koje su namenjene i rolerima. Kod nas, roleri se voze po parkovima i na retkim biciklističkim stazama, posebno na Adi Ciganliji i na obalama reka. Postoje određena pravila, pa tako ne možete da vozite rolere na pešačkim stazama, osim ako nemate manje od pet godina i neophodna vam je pomoć starijih, a na biciklističkim stazama uvek i samo desnom stranom, bez naglih kočenja. Za podešavanje rolera ili pauzu, pređite na travnati deo pored staze. Bolje je da roditelji voze iza deteta, ili da starije dete vozi prvo, roditelj poslednji, a mlađe dete između. Ako je gužva, iskusan roditelj drži dete za ruku, ali dalje od sebe, da se ne bi sudarili nogama u rolerima.

PageBreak


rolanje-omiljeni-sport-najmladjih

Rekreacija za celu porodicu

Deca mogu da se takmiče i sa pet godina, postoje kategorije «deset godina i mlađi», i to posebno dečaci a posebno devojčice. Beogradska rolerijada ima kategoriju mlađih od sedam godina, a na porodičnim trkama učestvuju i bebe u kolicima. Roleri su za decu igra, uživanje i radost. Tako treba da ih doživi cela porodica.

Potrebna oprema

Zaštitna oprema je obavezna i čine je, po važnosti: kaciga (dečje su oko hiljadu dinara, mogu da se koriste i za bicikl, za starije su skuplje), zatim slemeri ili slejmeri (polurukavice bez prstiju, sa plastikom u delu šake), štitnici za kolena i za laktove. Oprema se proizvodi u raznim veličinama, pa je neophodno da je dete proba.
Čarape, i to duboke, koje prelaze ivicu rolera, obavezne su i leti - zbog znoja i trenja, jer stopalo uvek malo šeta. Inače, roleri se obuvaju na mestu gde se voze, u njima se ne ide stepenicama.


Izbor rolera

Rolere možete da pozajmite ili iznajmite, ali je najbolje da ih kupite, i to u specijalizovanoj prodavnici (prošlogodišnji modeli su obično znatno jeftiniji). Kod rolera za rekreativnu vožnju, najvažnija je udobnost. Cipela ne sme da žulja i bude previše mekana ili tvrda. Može da bude najviše za broj veća, a mora da ima čvrsto zglobno mesto za skočni zglob. Roler ne bi trebalo da bude sav od plastike.

-Zatvaranje
Postoje tri vrste zatvaranja rolera: čičak traka, kopče i pertle. Najbolji su roleri koji imaju sva tri, ili bar dva načina koji se dopunjuju, posebno ako cipela ima u donjem delu jedno, a u gornjem drugo kopčanje. Jer, ako jedan sistem vezivanja ne radi, imate drugi, a možete i namerno da kopčate cipelu samo na jedan način.

-Cipele na razvlačenje

Za decu preporučujemo modele sa cipelom koja se razvlači, a obično obuhvataju četiri veličine: recimo, od 31 do 34 - što znači da mogu da budu korišćeni tri sezone, što zavisi od brzine rasta deteta. Samo su za decu, zato što je sistem izvlačenja podložan pritisku i brzo puca ako je pritisak veći. Pošto su deca mala i lagana, ne mogu da naprave takav pritisak da bi zglob rolera pukao.

-Šine
Muški i ženski roleri se razlikuju po dizajnu i materijalu cipele, ali ne i po mehanizmu. Šina je deo prikačen za cipelu rolera, na kojem su u nizu pričvršćeni točkovi (otud naziv vožnja in line - u liniji). Može da bude plastična - dobra je za rekreativnu vožnju, ali je metalna bolja. Na starijim modelima, metalne šine su izlivene uz cipelu, a na novim modelima su pričvršćene i mogu da se menjaju. Takvi roleri su bolji, jer ne morate zbog pucanja šine da kupujete nove rolere.

-Točkovi
Od vrste točkova i lagera zavisi brzina kretanja. Točkovi za rekreaciju imaju oznake tvrdoće od 76A do 85A. Što je broj veći, to je točak tvrđi i manje se troši, vožnja je neudobnija ali brža. Idealni su sa oznakom 82A. Zbog načina na koji se koriste, dobro je menjati im mesta (obično sa prve na treću i sa druge na četvrtu poziciju u nizu, i obrnuto - oko svoje ose i sa levog na desni roler), jer se jedna noga kao jača uvek više koristi i pravi veći pritisak. Točkovi imaju i oznake veličine. Najveći se koriste za profesionalnu vožnju, a za rekreativnu su veličine od 72 do 84 milimetra, mada je standard i 90 milimetara. Početnicima preporučujemo 80 milimetara. Danas je prednost što skoro svi modeli rekreativnih rolera imaju standardizovane silikonske točkove - i to dečji po tri, a za odrasle su četiri-pet točkova u nizu.

-Lageri

Lageri su važni za brzinu i lakoću odgurivanja. Možete da ih čistite i podmazujete sami, ali ih obično menja serviser. Oni sa keramičkim kuglicama su najskuplji, ali najbolji i najbrži, namenjeni prvenstveno za trke (kod nas ih nema). Plastični su skloni topljenju tokom vožnje, a time i najlošiji. Metalni su najčešće u prodaji i upotrebi, čak i za takmičare. U Srbiji, kod rekreativnih rolera, lageri su standardizovani. Imaju oznake ABEC od broja jedan do devet na novim modelima, koji su i nabrži. Danas je kod nas najčešća oznaka na lagerima - sedam.

Željka Zebić