Iako je faza negativizma česta i "normalna" u razvoju svakog deteta, upravo od vaše reakcije zavisi koliko će ona trajati, koliko burno manifestovat

Faza negativizma je rezultat dečjeg uviđanja da su oni jedinke sa sopstvenom voljom, i da njihova reč ima svoju snagu. Dete sada pokušava da izazove određene reakcije odraslih, i to pre svega roditelja - za koje je najviše vezano, i koje u tom uzrastu doživljava kao svemoguće i sveznajuće autoritete i uzore. Zato i jeste najveći izazov proizvesti upravo njihovu reakciju. Najčešća reč u dečjem govoru postaje "ne", što se manifestuje kako u verbalnom govoru ("Neću to da uradim, neću da jedem, neću da spavam, neću da spremim igračke, ne dam..."), tako i u neverbalnom izražavanju (na primer, dete se okrene leđima sagovorniku).

Faza negativizma je očekivana između druge i treće godine detetovog života. Individualne razlike su velike, pa u zavisnosti od kognitivnog (saznajnog) i emocionalnog razvoja, kod neke dece može da se javi i ranije, a kod neke kasnije. Naravno, postoje i oni mališani kod kojih je ova faza potpuno neprimetna, pa izgleda kao da je i "nemaju". 

Iskustvo ispred ravnopravnosti

Zašto je faza negativizma toliko naporna za roditelje? Dete je u ovom uzrastu puno informacija iz spoljašnjeg sveta, ali sa manjkom ličnog iskustva. Ono uviđa da i njegova reč, i poneki kve igrice pokazaće detetu da vama nije lako da se sa njim izborite. Bolje će vas razumeti, a vi ćete dobiti osnovu da izgradite dogovor o ponašanju u sličnim situacijama ubuduće.

postupak imaju veliki uticaj na vas, pa nesvesno pokušava da utvrdi koje su granice njegove lične moći u odnosu na vas, kao i granice vaše tolerancije. Međutim, upravo zbog nedostatka ličnog iskustva, vaš zadatak je da procenite kada nešto detetu možete da dozvolite, a kada ne. Na primer, ako je vaša ćerka nalakirala sve nokte drugačijim bojama - to može da izgleda smešno, ali nije rizično ni po njenu bezbednost, ni po zdravlje. U tom smislu, takvo ponašanje joj možete dozvoliti.

Menjanje ulogaIgrajte se sa detetom menjanja uloga. Uvek koristite situacije iz vašeg svakodnevnog života. Na primer: "Zamisli da smo mi sada u parku. Ja sam dete, a ti si moja mama. Ja hoću još da ostanem da se igram, a ti me teraš da idem kući. Ja ću sada da se ponašam kao što se ti ponašaš u takvoj situaciji. Aaaaaaaaa…". Glumite plač. 

Međutim, sve ono u čemu dete nema lično iskustvo, a što predstavlja određeni rizik, morate vi da nadomestite. Tako, na primer, letnja odeća u zimsko vreme - ma koliko dete insistiralo, ne sme biti dozvoljena, jer predstavlja rizik od razboljevanja. U određivanju ovih granica dozvoljenog i nedozvoljenog, vi sa detetom niste nikada ravnopravni. Vaše iskustvo mora da prevagne, i otuda je vaša reč važnija.

Iako je faza negativizma česta i "normalna" u razvoju svakog deteta, upravo od vaše reakcije zavisi koliko će ona trajati, koliko burno manifestovati, i kako će dete naučiti da se izbori sa svojim emocijama.

Fizičko kažnjavanje

Fizičko kažnjavanje, kao ni uvrede, potcenjivanje i ucenjivanje deteta - ne pomažu. Iako je za mnoge roditelje ovo težak period, veoma je važno da "ne izgubite" živce. Fizičkom

Nije moguće u svakom trenutku biti dosledan roditelj, ali pokušajte da se "držite" vaših prioriteta

kaznom možete uspeti da neko ponašanje zaustavite, ali je to sasvim kratkoročno. Naime, dete će zaustaviti svoje ponašanje iz straha od vaše kazne, a ne zato što je neku lekciju shvatilo, upamtilo, i naučilo da je primenjuje ubuduće. "Time-out" kazna, ili ignorisanje ponašanja, za ovaj uzrast deteta već je dovoljna kazna.


Ignorisanje kontriranja

Nemojte popuštati pred napadima besa. Ako popustite jednom, dali ste zeleno svetlo da upravo takvim svojim ponašanjem dete i sledeći put može dobiti šta želi. Iako je lakše reći

Imitiranje detetovog ponašanja Konačno, ako se osećate iziritirani i umorni od stalnog ubeđivanja sa detetom, a ono uporno na svaki vaš pokušaj uspostavljanja dogovora nastavlja na svoj isti, vama neprihvatljiv način, obavestite ga da ćete se ubuduće i vi prema njemu ponašati na isti način kao ono prema vama. Tada, na svaku njegovu želju, pokušaj razgovora, na svako pitanje ili molbu - odgovorite imitiranjem njegovog besa ili inaćenjem. Odnosno, vratite mu istom merom.

nego učiniti, pokušajte da ignorišete napade i kontriranja. Dete vas svojim ponašanjem provocira, a upravo od vaše reakcije zavisi koliko će to činiti i ubuduće. Kada uvidi da plačem, moljakanjem, napadima besa, ili histeričnim ispadima neće dobiti ono što je naumilo, zapravo će dobiti poruku da mora da pronađe drugi model za ostvarivanje svojih ciljeva. Ipak, da se vaše ignorisanje ne bi pretvorilo u grubo kažnjavanje deteta (setite se da ono nije krivo zato što prolazi određenu fazu razvoja), kada njegov napad besa prođe, priđite mu i zagrlite ga.

Tada mu možete reći: "Stvarno te mnogo volim, važno mi je da sa tobom mogu da se dogovaram, hoćeš li da pokušamo da sada zajedno… (ponudite mu ono što je dete do maločas negiralo)". 

"Držite" se važnih stvari

Nije moguće u svakom trenutku biti dosledan roditelj, ali pokušajte da se «držite» vaših prioriteta. Odnosno, ako vaša ćerka pri odlasku u vrtić baš insistira da obuje letnje cipele po zimskom vremenu, umesto da je odmah odbijete, ponudite joj neki kompromis: na primer - da ih nosi u vrtiću, ili da ih nosi u kući kada se vrati. Sa druge strane, oko nekih važnih stvari nećete dozvoliti da se pregovara ili traže kompromisna rešenja (obavljanje higijenskih navika, držanje za ruku dok se prelazi ulica, sprečavanje da se penje uz otvoren prozor, uzimanje lekova u određeno vreme, i slično). Ne dozvolite da se neko vaše porodično pravilo lako promeni zato što dete uporno to pokušava. Njegovo dugo moljakanje, plač i stalno traženje - ne sme biti "zakon" koji vi morate poštovati. Naprotiv. Važno je da mu stavite do znanja da se vaša pravila neće promeniti samo zato što vas ono uporno moli.

Saslušajte dete

Deci je ponekad važnije da izgovore svoje: "Ne",  nego da se tako i ponašaju. Odnosno, lako se može dogoditi da dete kaže: "Ne", a ponaša se u smislu: "Da". Pokažite mu da ste ga čuli i razumeli. Ako je neki dečji argument opravdan, uvažite ga. Na primer, dete vas zamoli da ostanete još malo u parku. Zašto mu ne biste izašli u susret, ako ste u prilici da ispunite njegovu želju? Istovremeno, dete će dobiti važnu poruku da razgovorom sa vama može da postigne željeni cilj, pre nego da počne da se inati, opire, kontrira vam. Potrudite se da svaki vaš konflikt rešavate razgovorom. 

Budite dobar primer

Pokušajte da u ovoj detetovoj fazi što manje odbijate dete. Svako svoje: "ne" objasnite. Na primer, umesto da izgovorite kratko: "ne", pronađite neku utešnu varijantu: "Ne možeš

Predupredite kritične situacijeUkoliko se negativne reakcije vašeg deteta uvek javljaju u sličnim situacijama, pokušajte da ih sprečite, ili da se dogovorite sa detetom šta ćete i vi i ono uraditi kada se sledeći put nađete u istoj situaciji. Iako roditelji ne očekuju verbalnu saradnju od svoje dece u ovako ranom uzrastu, mogu se prijatno iznenaditi dečjim uviđanjem ovih situacija.

sada, ali ćeš moći kasnije", ili: "Ne, zato što smo se tako dogovorili ranije", ili: "Ne, zato što je to važno pravilo koje moramo da poštujemo…". 

Vaše "Nemoj"

Jednog dana, pokušajte da izbrojite koliko puta ste detetu rekli nekakvo: "Nemoj", počevši od onog: «Nemoj da radiš to i to…", preko "Nemoj", koje se tiče neke opšte detetove osobine ("Nemoj da si dosadan…"). Zato preobrazite svoje negativne rečenice u pozitivne. Na primer, umesto:
•    "Nemoj da bacaš igračke" - Sredi svoje igračke.
•    "Nemoj da trčiš na ulicu" - Polako pređi ulicu.
•    "Ne viči" - Molim te, govori tiše.

Podrška i pohvala

Kada dete uspe da na nov način, bez besa i kontriranja reši neku svoju staru situaciju (u kojoj je ranije uvek bilo negativizma) - pohvalite ga. Tako mu pokazujete da razumete da je ono uložilo određeni trud za promenu svog ponašanja, i da takvo ponašanje želite da podržite i ubuduće. Verbalna podrška znači mnogo, kako za produbljivanje vašeg odnosa, tako i za prevazilaženje ove faze razvoja. Recite mu: "Odlično si reagovao kada si…",  "Baš sam bila ponosna na tebe, zato što si…". Takođe, važno je da dete zagrlite, jer tako pokazujete određeno saučesništvo, pružate mu osećaj prećutnog razumevanja i topline.

Jelena Holcer, pedagog