Postavljanje deteta u uspravan položaj i oslanjanje na noge pre nego što je ono dovoljno zrelo za to, može da dovede do pojave deformiteta nogu i kičmenog stuba.

Mnogi roditelji stavljaju dete u dubak ili skaklicu čim dete počne stabilno da sedi, što je velika greška, jer ono tada nije spremno za stajanje i hodanje. Korišćenjem ovih sprava lišavamo dete neophodnih iskustava kroz koja treba da prođe u procesu prohodavanja. Dete mora da nauči da se podiže samo u uspravan položaj i da u njemu ovlada održavanjem ravnoteže.

Deca koja su provela neko vreme u hodalici (dupku), kada prohodaju često padaju zbog gubitka ravnoteže i imaju poteškoća pri ustajanju. Ako pri tom nisu prošla kroz fazu puzanja problem će biti i savladavanje prepreka. Ovi mališani često zapinju o ivičnjake i pragove i najčešće padaju na glavu, jer nisu naučila da se dočekaju na ruke. Ovo su očigledne posledice i problemi sa kojima će se sresti roditelji dece koja su koristila sprave za pomoć pri hodanju. Njihova štetnost je daleko veća jer, kod dece, suzbijaju prirodan nagon za kretanjem i ometaju im pravilan razvoj.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu: Korak po korak bez dupka


Snežana Milanović, visoki strukovni fizioterapeut