Dijareja (proliv) je pojava više od tri tečne ili vodenaste stolice u toku 24 sata. Međutim, najvažnija odlika dijareje jeste sastav, a ne broj stolica. Tako, na primer, česte, uobličene stolice nisu dijareja. Odojčad na prirodnoj ishrani ponekad ima retke i kašaste stolice - što, takođe, nije proliv.

Akutna dijareja je najčešće uzrokovana infektivnim agensima (bakterije, virusi, paraziti). Ređe je uzrok: upotreba lekova, toksini, radioterapija, post, a kod odojčadi to može da bude i neka druga bolest, koja nije vezana za digestivni trakt (upala srednjeg uva, mokraćna infekcija i drugo).

Put širenja zaraze je najčešće fekalno-oralni (mikrobi iz stolice obolelog ili kliconoše dospevaju u usta konzumiranjem zagađene hrane ili vode, odnosno direktno, preko prljavih ruku). Deca su posebno ugrožena, jer još nemaju razvijene higijenske navike. Međutim, najveći rizik, pogotovo u letnjim mesecima, ima odojčad koja se hrani veštački, jer svako nesterilno pripremanje i čuvanje mlečne formule, upotreba neprokuvane vode i flašica, kao i loša lična higijena osobe koja priprema hranu za bebu - može da dovede do zagađenja mleka i teškog proliva kod deteta.

Različiti simptomi

Akutni gastroenteritis se manifestuje naglim početkom u vidu muke, povraćanja, proliva, grčeva u trbuhu i, neretko, povišene temperature. Klinička slika više zavisi od uzrasta i uhranjenosti deteta, udruženih infekcija i stepena dehidracije, nego od samog uzročnika. Neka deca imaju samo tri-četiri stolice dnevno, dok druga imaju i preko 20. Povraćanje može, ali ne mora da bude prisutno. Starija deca se žale na bolove u trbuhu, dok kod odojčadi u početku može da postoji vriskav plač, praćen grčenjem nožica, a kasnije dominiraju znaci dehidracije. Temperatura može da bude visoka, a kod predisponirane odojčadi i male dece ovo ponekad dovodi do pojave febrilnih konvulzija (frasa).

Sredstva za rehidraciju

Postoje gotovi rastvori za oralnu rehidraciju - za mlađu i stariju decu, odnosno odrasle, koji se pripremaju prema priloženom uputstvu. Pripremljen rastvor može da se čuva u poklopljenom sudu 24 časa, posle čega mora da se baci. U slučaju nedostatka gotovog preparata, za spravljanje oralnog rehidracionog rastvora može da se razmuti pola kašičice soli sa četiri ravne kašičice šećera u jednom litru prokuvane i ohlađene vode. Opšte pravilo je da se detetu daje onoliko tečnosti koliko želi da pije. U prve dve godine života se preporučuje 50-100 mililitara posle svake tečne stolice.

Moguća dehidracija

Učestalim i vodenim stolicama bolesno dete gubi vodu i elektrolite (natrijum, hlor, kalijum i bikarbonate). Što je dete manje, ovaj gubitak je veći. Osim preko stolice, tečnost se gubi i putem povraćanja, povećanog znojenja usled povišene temperature, i putem mokraće. Ako se taj gubitak vode i elektrolita ne nadoknađuje dovoljnim unosom, u organizmu nastaje njihov deficit, praćen poremećajem kiselinskog sastava krvi, što ima za posledicu pogoršanje opšteg stanja (odojče je bledo, pospano, diše ubrzano, ima ubrzan puls, prestaje da mokri, a u težim slučajevima ima i dublji poremećaj svesti). Najpouzdaniji znak dehidracije je svakako gubitak telesne mase. 

Nepodnošenje sastojaka hrane

Tokom akutne crevne infekcije, može da se ispolji nepodnošljivost pojedinih sastojaka hrane. Najčešće se radi o proteinima (belančevinama) kravljeg mleka, pa dete, koje je do tada tolerisalo mleko, više ne može da ga svari i proliv se pogoršava. Slična situacija nastaje i usled smanjene aktivnosti fermenta crevne laktaze, obično izazvane rotavirusima, kada dete ne može da svari mlečni šećer laktozu, a svako konzumiranje mleka pojačava dijareju. U oba slučaja se privremeno uvodi dijeta bez komponenti hrane na koje se razvila nepodnošljivost.

U toku dijareje, deca jedu manje zbog smanjenog apetita, ali ponekad i zbog neopravdano duge restriktivne dijete. Sa druge strane, gubici nesvarene hrane putem stolice su veliki. Najzad, ukoliko postoji i povišena temperatura, metabolizam se ubrzava, što povećava energetske potrebe u odnosu na stanje pre bolesti. Sve ovo dovodi do gubitka telesne mase i pogoršanja stanja ishranjenosti. Nastala pothranjenost pogoršava proliv, i krug se zatvara.

Lečenje zavisi od uzrasta

Postupak sa odojčetom koje ima proliv zavisi od uzrasta i prisustva ili odsustva pratećih simptoma (povišena temperatura, povraćanje, poremećaj opšteg stanja).

Bebi koja ne povraća, odmah treba započeti rehidraciju prokuvanom, nezaslađenom vodom ili bebi čajem. Voda za pripremu formula nije pogodna za piće, jer je skoro sasvim demineralizovana. Oralna rehidracija je oralno unošenje uravnotežene mešavine glukoze i elektrolita, rastvorenih u odgovarajućoj količini prokuvane i ohlađene vode (oralni rehidracioni rastvor), dopunjeno povećanim unošenjem drugih tečnosti i kontinuiranom ishranom koja je prilagođena bolesnom detetu.PageBreak

Dijeta je obavezna

Odojčetu sa prolivom, koje ne povraća - treba davati onoliko hrane koliko želi. Bolje u čestim, manjim obrocima, koje treba postepeno povećavati, srazmerno poboljšanju digestivne tolerancije. Dijeta treba da bude striktna, kako bi što kraće trajala. To znači da se isključuje kravlje mleko i mlečni proizvodi, mahunasto povrće, spanać, voće (osim banana i kompota od jabuka), voćni sokovi, meso i jaja. Najbolje je obariti krompir, šargarepu ili karfiol i malo ih posoliti. Od žitarica se preporučuje pirinač, a odojčetu koje ima zube može da se da i kolutić čajnog peciva.

Striktna dijeta kod odojčeta ne bi trebalo da traje duže od dan-dva, koliko je dovoljno za prestanak većine proliva. Čim se pojavi prva formirana stolica, treba započeti reralimentaciju (uvođenje normalne ishrane), ali postepeno.

Jedan obrok više

Deci na mešovitoj ishrani može da se doda jedna do dve kašičice suncokretovog ulja u kašu od povrća, kao i posno meso (najpre pileće belo, zatim teleće, jagnjeće i posna riba). Ako tolerišu ovu hranu, narednih dana postepeno treba vratiti i ostalu hranu, koju su deca jela pre pojave proliva. Kada se dijareja zaustavi, mališanu treba dati najmanje jedan obrok više nego obično - svakog dana tokom dve nedelje, a ponekad i duže (sve dok ne povrati izgubljenu telesnu masu).

Ako beba povraća, treba joj obustaviti unos na usta i hrane i tečnosti - pola do jedan sat, pa ako povraćanje prestane, započeti rehidraciju postepeno, po sistemu "malo, a često". To znači: jednu-dve kašičice tečnosti na pet do deset minuta. Ukoliko se povraćanje ne ponovi, polako povećavati unos tečnosti, koji treba da bude veći od uobičajenog, kako bi se nadoknadili gubici.PageBreak

Higijena kao preventiva

Najbolja prevencija pojave dijareje kod odojčadi je dojenje. Majčino mleko je uvek pri ruci, sterilno je i besplatno, a sadrži i biološki aktivne sastojke koji štite bebu od infekcije. Kod dece koja su na veštačkoj ishrani, postoji znatno veći rizik od pojave dijareje, pa je potrebno da se uloži veliki napor kako bi se pripremanje i čuvanje mlečnih formula obavljalo u sterilnim uslovima, naročito leti i na putu. Najvažnije je dobro pranje ruku pre nego što se pristupi bebi, njenom priboru za ishranu i hrani.

Voda za odojčad treba da se prokuvava, a u slučaju upotrebe neproverene vode - i za sve ostale (dovoljno je da ključa nekoliko sekundi). Nije retko da se akutni dijarealni sindrom javi na godišnjem odmoru, kada se promeni mesto boravka. Zato je u takvim situacijama bolje da se koristi flaširana voda (za bebe obavezno niskomineralna) ili specijalna voda za pripremu formula.

Pre pripremanja nemlečne hrane, treba dobro oprati ruke, a hranu koja se koristi sveža - dobro oprati pod mlazem vode. Hranu koja se termički obrađuje treba dovoljno dugo kuvati ili peći, a ako je pripremljena dva sata pre upotrebe - treba je ponovo zagrejati na visokoj temperaturi, pa ohladiti pre nego što se da bebi.

Hranu čuvati na hladnom mestu, po mogućstvu u frižideru (ovo posebno važi za pripremljenu mlečnu formulu, koja leti ne sme da stoji van frižidera duže od pola sata).

Kada davati lekove?

Od lekova, odojčetu treba davati samo probiotike (dobre bakterije), koji će ubrzati ozdravljenje. Ukoliko bolest ne prolazi nakon primene navedenih mera, ili je obolelo više osoba, treba uraditi koprokulturu (bakteriološki pregled stolice). Antibiotici su rezervisani samo za najteže i najmlađe bolesnike. Izuzetak je proliv izazvan bakterijom Campylobacter jejuni, koji se leči Eritromicinom.

Obaranje temperature

Temperaturu treba obarati ako pređe 38 stepeni na površini kože, ili 38,5 stepeni rektalno. Od antipiretika (lekova za snižavanje temperature), odojčetu mlađem od šest meseci sme da se da samo Paracetamol, a starijem i Ibuprofen (maksimalna doza za oba leka je 2,5 mililitra na šest časova). 

Hrana koju treba izbegavati

U slučaju proliva treba izbegavati hranu koja sadrži veću količinu šećera, pošto može da ga pogorša. Od mleka se dozvoljava majčino - u neograničenoj količini, odnosno adaptirana formula koju je beba do tada koristila. U slučaju da se javi nepodnošenje standardne formule, treba se posavetovati sa lekarom radi eventualnog uvođenja neke od dijetalnih formula. Kao prva pomoć, umesto mlečne formule i u najranijem uzrastu može da posluži pirinčana voda.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar