Detetu koje se opredeli za učenje sviranja na violini, zaista se ukazuje prilika da maksimalno ispolji svoj muzički talenat - zbog veoma širokog raspona mogućnosti ovog instrumenta. Međutim, ovladati violinom nije nimalo lak zadatak. Pred početnikom stoje godine upornog vežbanja kako bi sasvim ovladao tehničkim, ali i izražajnim nijansama violine.

Omiljeni zvuk violine

Violina je jedan od najomiljenijih muzičkih instrumenata, ponajviše zahvaljujući svom prodornom a istovremeno nežnom zvuku, koji u rukama dobrog svirača može da dočara najrazličitija raspoloženja. Još od baroknog perioda, violina dominira svetom klasične muzike. Međutim, tokom dvadesetog veka se odlično uklopila i u mnoge druge, savremenije muzičke žanrove - od džeza do pop-rok zvuka, a takođe je zauzela značajno mesto u folku i tradicionalnoj muzici. Gde god da učestvuje, violina zauzima istaknutu poziciju. Najbolje se oseća u ulozi vodećeg instrumenta, koji "nosi" melodiju, ili pokazuje svoj virtuozitet.

Zahteva dobar sluh

Violina pripada porodici gudačkih instrumenata, u koju još spadaju viola, violončelo i kontrabas. Ono što je specifično za gudačke instrumente jeste da se sviraju tako što se gudalom, koje se drži u desnoj ruci, prevlači preko žica zategnutih na telu instumenta, dok se istovremeno prstima leve ruke žice pritiskaju, tj. skraćuju i time dobija željena visina tona. To praktično znači da sam izvođač uspostavlja intonaciju sviranja, tj. određuje visine tonova koje izvodi. Za razliku od klavira, na primer, koji je već naštimovan kada sedne da svira. Zbog toga violina zahteva od izvođača izvanrednu muzikalnost i unutrašnji sluh. Zauzvrat, violina odlično razvija sluh i izvođaču produbljuje osećaj za intonaciju i melodiju.

Prvi susret sa violinom

Sa učenjem sviranja na violini je najbolje početi između sedme i devete godine, što je takođe uslov koji postavljaju muzičke škole na prijemnom ispitu. Izuzetno talentovana deca mogu eventualno i da prekorače starosnu granicu pa da počnu sa učenjem par godina kasnije. Za male violiniste osnovna muzička škola traje šest godina a uz časove instrumenta, solfeđa i teorije muzike, u višim razredima učenici pohađaju i časove sviranja u orkestru. To je odličan način da razviju ljubav prema kolektivnom muziciranju, a verovatno će im se pružiti prilika i da javno nastupaju sa orkestrom na nekom takmičenju ili festivalu.

Početak učenja sviranja na violini je nešto teži i zahteva da se ovlada kako načinom držanja instrumenta, tako i koordinacijom pokreta ruku, koje izvode sasvim različite radnje. Zbog toga će nastavnik vrlo postepeno da povećava svoje zahteve, pa nemojte očekivati prevelik napredak u prvim mesecima detetovog učenja. Ne dajte da vas obeshrabri "škripanje" i "cviljenje" koje ćete neminovno čuti dok vaše dete vežba - to je sastavni deo svakog početka. Strpljenje i uporan rad na postavljanju "temelja" su osnov dobrog violiniste, a kasnije omogućavaju mnogo lakši i brži napredak.

Kako do instrumenta?

Mali početnici na violini moraju da sviraju na instrumentu koji odgovara njihovom uzrastu. Zbog toga se oduvek proizvode i violine manjih dimenzija, tzv. "četvrtina", "polovina", "tri četvrtine" i druge. Pošto deca brzo prerastaju ove "umanjene" instrumente, nema smisla kupovati ih - svaka muzička škola poseduje svoje male violine koje učenici mogu da koriste, odnosno iznajmljuju uz pristupačnu nadoknadu. Najzad, posle nekoliko godina učenja, dete će dovoljno da poraste i pređe na "celu" violinu, na kakvoj sviraju odrasli. U tom trenutku možete početi da razmišljate o kupovini instrumenta, ali dete takođe može da nastavi sa korišćenjem školske violine. Cena jedne "fabričke", odnosno industrijski proizvedene violine, kakva se najčešće kupuje deci za vežbanje, nije preterano visoka - obično se kreće od 100 do 200 evra. Naravno, ukoliko se dete zaista ozbiljno posveti sviranju i pokaže veliki talenat, posle nekog vremena će prevazići mogućnosti ovakvog instrumenta i biće mu potreban kvalitetniji. A za kvalitetan, ručno rađen instrument, potrebno je mnogo više novca (naravno, sve zavisi od toga koliko vi možete da platite).

Održavanje instrumenta

Violina je nežan, osetljiv instrument, koji treba održavati sa pažnjom. U redovno održavanje spada čišćenje instrumenta, upotreba kalofonijuma - specijalne smole koja se nanosi na strune gudala, zamena popucalih žica ili stavljanje novih struna kada se postojeće prorede. Ukoliko dete u startu nauči da se pažljivo ophodi prema violini, ovi troškovi se neće "pojavljivati" preterano često, pa neće ni da predstavljaju preveliko opterećenje za vaš budžet.

Violina kao životni poziv

Najbolje i najupornije violiniste, one kod kojih su se talenat, ljubav prema instrumentu i marljivost spojili na najsrećniji mogući način, jednog dana će možda očekivati uspešna solistička karijera. Ipak, slava koncertnog soliste zavisi i od mnogo različitih, nepredvidivih okolnosti i malo sreće, ali nije i jedini mogući način da jedan umetnik iskaže svoj kvalitet. Dobri violinisti se veoma često posvećuju i orkestarskom muziciranju. Violinisti čine važan deo svakog simfonijskog orkestra i obično su podeljeni u dve sekcije - prve i druge violine. Veliki i poznati orkestri su uglavnom sastavljeni od izvanrednih interpretatora, i od svakog člana se očekuje perfekcija u izvođenju. Jedna od opcija je i sviranje u nekom manjem ansamblu kamerne muzike - najčešće su to gudački kvarteti, koji mogu da postignu zapažen uspeh.

Violina i u drugim vodama

U vodama popularne muzike i džeza takođe ima dosta uspešnih violinista, a u današnje vreme su možda najviše u centru pažnje oni koji izvode, na primer, irske narodne melodije ili neki drugi žanr etno muzike. Naravno, instrumentalni ansambli kulturno-umetničkih društava se u našim krajevima prosto ne mogu zamisliti bez solista na violini.

Jovana Papan