Kroz razgovor sa Nenadom Jevtićem, predsednikom Plesnog Saveza Srbije i beogradskog plesnog kluba Beodens, predstavljamo vam ples kao sport, ali i način života.

Kako se počinje

Deca najpre kreću u plesne škole koje su više rekreativnog tipa, i to jednom do dva puta nedeljno, po sat ili sat ipo. Najbolje vreme za početak bavljenja plesom je sedam godina. Do dvanaeste godine, mališani se više igraju, a tek tada sa njima počinje ozbiljno da se  radi. Osim ako nisu u pitanju talenti. Postoje časovi plesa i po vrtićima, ali to nisu prave plesne škole. Savez sada pokušava da reši problem takvog rada sa najmlađima. Jer, ta deca su suviše mala za pravu plesnu školu, za njih to može da se organizuje samo kao igra.  

Prvi plesni koraci

Dečja plesna škola je prilagođena uzrastu i senzibilitetu. Uči se po uzrastnim grupama (od prvog do četvrtog i od petog do osmog razreda). Uz popularnu muziku, deca izvode vežbe koordinacije, a kasnije sa njima mogu i da nastupaju. Program najmlađih treba da bude što raznovrsniji, bez velikog broja ponavljanja, a ples uče tako što kopiraju pokrete svog instruktora. To znači da plesni pedagog mora da bude odličan demonstrator, ali i animator. Važan je i izgled. Toleriše se isključivo pristojnost i urednost, bez napadnih detalja i preterane golišavosti (što se u nekim organizacijama koje sebe nazivaju plesnim školama događa). Ma kako dete bilo malo i slatko, gola guza nije preduslov za ples.

Za dobrobit dece

U suštini, ples je deo opšteg vaspitanja, a utiče i na telo, i na  duh, i na um. Fizički, kod dece se postiže bolji tonus mišića, držanje tela, ravnoteža i koordinacija pokreta, poboljšava se cirkulacija i pospešuje rad kardiovaskularnog sistema... Takođe je koristan kod otklanjanja deformiteta. Intelektualno, ples povećava sposobnost pamćenja, razvija kreativnost i želju za novim saznanjima. Ples budi osećaj za lepo, a mali plesači se uče dobrim manirima i kulturi komunikacije, uz sticanje velikog samopouzdanja.

Važan element nekih sportova

Profesor Koprivica kaže da ples stvara osećaj fizičke i psihičke opuštenosti, «čuva optimizam», poboljšava međuljudsku komunikaciju i «stvara osnovu za uspešnost u drugim sportskim granama», jer postoji velika raznovrsnost pokreta. Kao takav, neizostavan je deo nekih sportova - poput klizanja, ritmike, sinhronog plivanja... I mnogi karatisti su izvanredni plesači. Oni smatraju da im je ples pomogao da budu uspešniji u toj drevnoj istočnjačkoj veštini. Inače, deci koja se bave karateom, preporučuje se ples zato što razvija osećaj za prostor, protivnika.

Obuća za igru

Deca na početku plešu u patikama ili laganim cipelicama. Važno je da je obuća lagana, da omogućava punu pokretljivost stopala i da se deca osećaju stabilno i komforno u njoj. Tek posle prve godine se predlaže, ali nije obavezno, da se nabave plesne cipelice. Do dvanaeste godine štikla na njima ne sme da bude veća od tri centimetra, jer je to anatomski opravdano, a peta mora da bude «puna». Naime, visoka štikla menja položaj tela. Da bi se stvorio balans - telo se krivi, pa nastaju problemi.

Jednostavna odeća 

Na čas plesa, dete dolazi u svakodnevnoj, ali funkcionalnoj garderobi. Čak i propozicije oblačenja za najmlađe takmičarske kategorije predviđaju krajnje jednostavne haljine, bez ikakvih detalja. Za starije, pravila precizno definišu šta je estetski dozvoljeno i primereno (na primer, nisu dozvoljene suviše kratke suknje). To se odnosi čak i na ukrase. Ova pravila, kao i propozicije takmičenja, usklađena su sa Međunarodnom plesnom federacijom (IDSF). Svaki nacionalni savez ima mogućnost da uz poštovanje međunarodnih, ustanovi i svoja pravila takmičenja.

Ko se i kada takmiči

Od sedme godine, deca mogu rekreativno da se bave plesom. Pored osnovnih, uče i plesove koji su u grupi standardnih i latinoameričkih. Program je na početku sastavljen od različitih igara, a iz te rekreativne grupe - kao osnovne, biraju se deca za sportski ples i takmičenja. U školi plesa nauče osnovne korake, a kasnije ih razvijaju na treninzima. Kada dete stigne do takmičarskih selekcija - oko desete, jedanaeste godine, i dalje trenira dva puta nedeljno, s tim što se ubacuje treći termin, sa osnovama baleta i gimnastike.

Osnovne kategorije

Sportski ples podrazumeva standardne plesove (osnovni su: engleski valcer, bečki valcer, tango, slou foks i kvikstep) i

latinoameričke plesove (osnovni su: samba, ča-ča-ča, rumba, pasodobl i džajv). Kod nas je osmišljen sistem kategorija plesova za takmičenja - da bi se početnicima olakšalo bavljenje plesom. Kada počnu da se takmiče, u E razredu, imaju obaveznih šest plesova: tri latino i tri standardna. Zatim prelaze u D razred, sa četiri latino i četiri standardna plesa kao obavezna. Rezultatima na takmičenjima stiču poene, a kada sakupe bodovne kvote, prelaze u C razred - koji podrazumeva svih 10 plesova. Tek prelaskom u B razred, mogu da se opredele hoće li nastaviti sa svih deset plesova ili će se opredeliti samo za latino ili standardne. Inače, ponekad nastaju različite plesne formacije - zbog deficita dečaka, pa se zbog toga često kao par takmiče dve devojčice. 

Kategorije po uzrastu

Što se tiče uzrasta, kategorije u plesu su: pioniri do 11 godina, mlađi omladinci (12 i 13), omladinci (14 i 15), stariji omladinci (16 do 19), a stariji od njih su seniori. Doduše,  međunarodna terminologija je nešto drugačija. U svetu su seniori, recimo, stariji od 35 godina, što kod nas ne postoji.

Mali šampioni

Lav Crnčević - koji ima trinaest godina, i Irena Maksimović - koja je nedavno napunila dvanaest godina, državni su prvaci u tri odvojene discipline: u latonoameričkim, standardnim i kombinaciji ova dva plesa. Nedavno su na međunarodnom takmičenju u Sloveniji Maribor open bili prvi u standardnim plesovima u kategoriji mlađih omladinaca. Inače, i kao pioniri, bili su prvaci.

Ples u svetu

Sportski ples počinje svoj pobedonosni pohod dvadesetih godina prošlog veka u Egleskoj, gde su uobličeni i definisani najpre standardni, a zatim i latinoamerički plesovi. Pedesetih godina su određene discipline i počela su da se održavaju takmičenja - najpre u Engleskoj, pa je tako London i danas centar svetskog plesa. Kod nas je organizovano bavljenje plesom započeto krajem osamdesetih godina. Danas u Srbiji ima dosta škola različitih tipova. Plesni Savez Srbije ima 33 plesna kluba, a klub Beodens ove godine slavi dve decenije rada.

Roditelji, budite oprezni!

Treneri koji rade u plesnim klubovima, završili su obuku za rad sa decom po programu udruženja pri Plesnom savezu Srbije i položili stručne testove. To su bivši ili sadašnji plesači, takmičari. Oni obučavaju mališane, a kada oni pređu u takmičarske grupe, vode ih oni koji imaju trenerske licence. Veoma je važno da roditelj proveri da li je škola u koju upisuje dete u Plesnom savezu. Jer, veliki je broj nelegalnih plesnih škola. Zato se sada radi na licenciranju klubova i trenera, po utvrđenim propisima, koji su uslov za članstvo. Gde upisujete dete, možete da proverite na sajtu Saveza Beograda i Srbije: http://www.ples.co.rs/ ili da okrenete broj telefona: 011/38-37-568.

Željka Zebić