Toksoplazmoza je parazitoza koju izaziva protozoa (praživotinja) Toxoplasma gondii, koja je veoma rasprostranjena na čitavoj planeti. Čovek se najčešće zarazi jedući nedovoljno termički obrađeno meso, posebno svinjsko, kao i direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, naročito mačkom. Stečena infekcija kod osoba sa normalnim imunitetom je asimptomska ili sasvim blaga. Međutim, plod je ugrožen tokom cele trudnoće, ali samo ako se majka po prvi put inficira ovim parazitom, baš u toj trudnoći. Stara infekcija ostavlja trajan imunitet i ne utiče na plod.

Do infekcije ploda dolazi u oko 40 odsto svih slučajeva infekcije u trudnoći, a posledice zavise od njegove zrelosti u to vreme. Ako do infekcije dođe u prvom trimestru, trudnoća se obično završava spontanim pobačajem ili, ređe, rađanjem teško oštećenog deteta. Infekcija ploda u drugom trimestru, kada je u toku fina organizacija moždanih ćelija, dovodi do razvoja različitog stepena oštećenja centralnog nervnog sistema, što ne mora da bude vidljivo na rođenju, ali se manifestuje u prvim mesecima života. Infekcije u trećem trimestru najčešće uzrokuju: prevremeni porođaj, rađanje deteta sa IUZR (intrauterusnim zastojem u rastu) ili asimptomsku, latentnu infekciju, koja se ispoljava mnogo kasnije - oštećenjem vida i/ili poremećajima centralnog nervnog sistema.

Povezane vestiLekarski preglediOpasna stanja u trudnoći: Virusna infekcija trudnice parvovirusom B19 i anemija ploda

Dijagnoza toksoplazmoze se postavlja izolacijom uzročnika iz zahvaćenih tkiva ili tečnosti (na primer, plodove vode) - što je tehnički veoma teško, ili raznim genskim i imunološkim testovima, kojima se dokazuje prisustvo samog parazita (antigena) u krvi, ili antitela koja na njega stvara organizam. Tumačenje imunoloških testova ponekad nije lako, jer osoba koja je jednom inficirana toksoplazmom - celog života nosi antitela na nju. Zbog toga, znakom sveže infekcije može da se smatra samo serokonverzija (dokazivanje u krvi trudnice antitela protiv toksoplazme koja do tada uopšte nisu postojala), ili četvorostruki porast titra i ranije postojećih antitela - u dva uzastopna uzorka, u razmaku od tri nedelje.

Kada je u pitanju novorođenče, samo nalaz antitoksoplazmatskih antitela klase IgM i IgA, koja ne prolaze posteljicu, predstavlja znak njegove infekcije. Inače, mala IgG antitela prolaze posteljicu i njihov nalaz u bebinoj krvi ne mora da znači infekciju u prvih godinu dana, sve dok se ne izluče iz organizma. Sa terapijskog aspekta, ovako dug period čekanja nema opravdanja. Terapija trudnice započinje odmah nakon sumnje na infekciju, a terapija obolelog deteta traje sve do navršene prve godine života. Najvažnija je prevencija, koja se sastoji u izbegavanju termički nedovoljno obrađenog mesa i kontakta sa mačkama tokom trudnoće.

Prim dr Maja Skender, pedijatar

Povezane vestiZdravlje trudnicaPovišena temperatura, bolovi, povraćanje, alergije: Kako se leče akutne bolesti u trudnoći