Dr Miomir Paštar, anesteziolog, jedan od inicijatora primene ove metode na Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front, predočio nam je njene prednosti, ali i ukazao na eventualne slabosti.

Šta je epiduralna anestezija?

- Reč je o ubacivanju lokalnog anestetika putem katetera u epiduralni prostor, čime se omogućava blokada senzornog nerva, odnosno sistem bezbolnog porođaja u porodilištu. Epiduralni kateter je plastični deo debljine vunice - čiji se jedan kraj, kroz epiduralnu iglu, ubacuje u epiduralni prostor, a drugi preko leđa porodilje izvede do levog ili desnog ramena. Zatim se u tako postavljen kateter u određenom trenutku ubacuje anestetik. Epiduralna igla služi da se ubaci kateter u prostor, zatim se prilikom postupka izvadi i baci. Ostaje samo tanka epiduralna cevčica (kateter), tako da pacijentkinja može sasvim normalno da leži na leđima.

Koliko pre porođaja se postavlja epiduralni kateter?

- Njegovo postavljanje nije direktno vezano sa davanjem anestetika. Može da se postavi nekoliko sati ranije, ukoliko pacijentkinja dođe bez kontrakcija u porodilište, a davanje anestetika je strogo povezano sa povoljnim akušerskim nalazom, koji omogućava ovu intervenciju. To nikada ne radi sam anesteziolog, nego u sadejstvu sa ginekologom. Anesteziolog je tu da stavi kateter, da odredi i daje doze anestetika po kilogramu težine i omogući ženi da se na porođajnom stolu opusti bez bolova. Sam  tok porođaja (dilataciju - otvaranje, tonove bebe)  prati akušer. Porođaj u epiduralu podrazumeva besprekornu saradnju anesteziologa i ginekologa. Tu su još anestetičarka (potrebna je prilikom plasiranja katetera) i babica.

Anestetik se daje kada se stekne povoljan akušerski nalaz, kada su kontrakcije jake i sinhronizovano dolaze na dva do tri minuta. Kontrakcije traju 45 sekundi do jednog minuta. Drugi uslov je da je grlić otvoren dva do tri poprečna prsta, odnosno tri do pet centimetara, a treći uslov je prokidanje vodenjaka, ili kada on pukne spontano, kod kuće. Ako izlazi plodova voda, kontrakcije često budu jače, pa se sa davanjem anestetika počinje što je pre  moguće.

Kada porodilja počinje da oseća dejstvo anestetika?

- Nakon deset do petnaest minuta od prve doze anestetika, porodilja počinje da se opušta i da sve slabije oseća bol. Anestetik deluje 60 do 120 minuta. Daje se na svakih sat ipo vremena, i tako do kraja porođaja. Porodilja za to vreme ne oseća kontrakcije, ali oseća napone. Pri dobro vođenom porođaju u epiduralu, jedino «pravo» učestvovanje majke je da dobro koristi napone, kako bi dete došlo na svet. Kada se to dogodi, porodilji se daje završna doza anestetika, da ne bi osetila bol pri daljim intervencijama akušera - kao što su epiziotomija, ušivanje grlića ili revizija materice.

U kojim slučajevima se ne preporučuje epiduralna anestezija?

- Vrlo su retke kontraindikacije, kada žene ne mogu da dobiju epidural. Obično se radi o trudnicama koje su alergične na lokalni anestetik, ako su bilo kada imale anafilaktički šok tokom davanja lokalnog anestetika (pri stomatološkim ili hirurškim intervencijama, na primer). Sa iskustvom od skoro 4.000 porođaja u epiduralu, ja nikad nisam video alergiju na lokalni anestetik, što znači da je potpuno bezbedan i može da se daje trudnicama.

Zatim, epidural se ne primenjuje kod trudnica koje imaju poremećaj faktora koagulacije, odnosno bilo koje hematološko oboljenje. Njima se prethodno utvrđuje vreme koagulacije, pa ako postoji bilo kakav poremećaj, izuzimaju se od pomenute metode. Međutim, to se prilično retko dešava. Takođe, kontraindikaciju predstavljaju problemi sa kičmom (povreda ili operacija kičmenog stuba), kao i infekcija u predelu gde se postavlja epidural. U knjigama se navodi čak i nizak pritisak, ali ja tvrdim da to nije smetnja, već i da te trudnice mogu da dobiju anesteziju, uz primenu odgovarajućeg slanog rastvora.

Da li epidural skraćuje porođajno vreme?

- Prednost epidurala je da pacijentkinja ne oseća bolove, a druga velika prednost jeste što skraćuje vreme trajanja porođaja: ubrzava fazu dilatacije (otvaranja), omogućava trudnicama da se što pre porode. Porođaj od 12, 14 sati u epiduralu ne postoji. Od momenta davanja anestetika, dobro vođen porođaj može lako da se završi kroz nekoliko sati.

Može li skraćen porođajni tok na neki način da naškodi mami ili bebi?

- Logika govori da je, ako porođaj kraće traje, trauma bebe zbog prolaska kroz porođajni kanal manja. Naučni radovi pokazuju, pa čak i pedijatri to kažu - da su deca rođena uz epidural u daleko boljem stanju. Što kraće traje porođaj, dete se manje zadržava u porođajnom kanalu, što znači da će u boljoj opštoj kondiciji izaći na svet.

Epidural je kod nas još uvek novina, pa su i mišljenja podeljena. Kakva je situacija u svetu?

- U svetu se 80 do 100 odsto porođaja završava epiduralom. Ako žena ne želi epiduralni porođaj, mora da ide kod psihijatra i psihologa, da objašnjava zašto. Moje lično iskustvo govori da su pacijentkinje prezadovoljne, zato trudnicama toplo preporučujem ovu metodu kao savršenu, da u uslovima bez bola postanu majke.

Kada trudnica treba da se prijavi za porođaj u epiduralu?

- Na našoj klinici se prijavljuje posle 36. nedelje, zatim prolazi kroz pripremu koja podrazumeva ultrazvučni pregled  ginekologa, susret i razgovor sa anesteziologom i uzimanje anamneze, kako bi se isključile neke od kontraindikacija. U savetovalištu za trudnice se uradi CTG zapis, uzmu karlične mere - i, ako je sve u redu, uz saglasnost načelnika porodilišta se omogućava trudnici da uz participaciju od 10.000 dinara kupi kateter i anestetike potrebne za porođaj u epiduralu.

Postavljanje epiduralnog katetera je suptilna intervencija. Šta može da se dogodi ako manje iskusnom doktoru zadrhti ruka?

- Ukoliko anesteziolog kvalitetno stavi kateter, i akušer dobro vodi porođaj, u 90 odsto i više slučajeva će sve biti u redu. Kada plasirate kateter (to je slepa metoda), ne vidite gde ulazi, već to činite na osnovu iskustva i svog osećaja. Naravno, ne vidite ni kakav je epiduralni prostor. Ako ima bilo kakvih promena (anatomskih, tipa stenoza ili priraslica), kateter može loše da se postavi, da eventualno dođe do laterizacije (pacijent je bezbedan, ali ga leva ili desna strana boli). Međutim, anesteziolog rešava taj problem i nikakvih posledica nema.

Inače, može da dođe do blage hipofunkcije bešike. Naime, usled anestetika, bešika se ulenji, pa pacijentkinja ne može sama da mokri. Dok je na odeljenju, problem se rešava punkcijom. Ubrzo, kada prestane dejstvo anestetika, bešika uspostavlja svoj normalni tok. Ali, to kratko traje i retko se dešava.

Kada se stavlja kateter, uvek treba proveriti da nije u nekoj epiduralnoj veni, koje su kod trudnica malo proširene. Ukoliko se to ne primeti, anestetik će dospeti u cirkulaciju, umesto u epiduralni prostor, i tu može da dođe do nekih tegoba. Na to upozorava literatura, ali se u praksi ne dešava, jer svaki anesteziolog vodi računa da do toga ne dođe.

Ako doktoru ipak zadrhti ruka, ili se pacijent trgne, igla može da prođe epiduralni prostor i probuši opnu (duru), koja razdvaja epiduralni (prazan) prostor od spinalnog. Najgora stvar koja zbog toga može da se desi jesu jake glavobolje porodilje, koje dobije kroz 48 do 72 sata. Terapija je ležanje, infuzija, analgetici... Za dan, dva, najviše tri do pet, ta rupica će sama da se zatvori, a porodilja će se sećati da je imala jake glavobolje, koje se više neće pojaviti.