Praksa je da se krvni pritisak u trudnoći kontroliše prvi put posle 20. nedelje, ali samo kada je reč o ženi koja pre trudnoće nije imala nikakvih problema sa pritiskom. Trudnoća, kao fiziološko drugo stanje, sama po sebi ne menja krvni pritisak, što znači da on treba da ostane na (optimalnom) nivou - 120 sa 80 milimetara živinog stuba (mm Hg).

Organizam se navikava na novo stanje

Postoji jedan prirodan mehanizam na osnovu kojeg se organizam praktično navikava na bebu i porođajni cirkulatorni volumen. Međutim, ponekad se desi da taj mehanizam fiziološke adaptacije na neki način izostane. Tada dolazi do pojave visokog krvnog pritiska, čak i kod žena koje nikada ranije nisu imale sličan problem. U pitanju je hipertenzioni sindrom u trudnoći. Zbog toga, pritisak mora da se meri nekoliko puta u toku dana. Terapija podrazumeva, pre svega, neslanu dijetu (ukidanje soli u ishrani) i odgovarajuće medikamente. Ponekad je neophodna i hospitalizacija (boravak u bolnici), uz dodatnu ultrazvučnu kontrolu - upotrebu doplera, odnosno češću kontrolu ploda, a procedura nalaže i kompletnu laboratorijsku i biohemijsku analizu.

Visokorizična trudnoća

Ženama koje imaju povišen krvni pritisak se savetuje da  trudnoću započnu tek pošto ishranom ili medikamentima, a pod kontrolom odgovarajućeg interniste, stabilizuju stanje. Takve trudnice zahtevaju drugačiji tretman, s obzirom da njihova trudnoća spada u grupu visokorizičnih. Zato se, prema protokolu, kontrolišu u tercijarnim ustanovama (na klinikama), pošto njihovo stanje nekad zahteva hospitalizaciju i dodatna ispitivanja.

Ukoliko krvni pritisak pređe optimalne mere, koje iznose 120/80 mm Hg (milimetara živinog stuba) i dostigne, na primer, vrednosti od 140/90 mm Hg - stanje za trudnicu je alarmantno. Inače, još uvek nije poznato kako dolazi do toga da izostane mehanizam adaptacije normalnog krvnog pritiska na trudnoću, ni koji to mehanizam pokreće hipertenziju u trudnoći. Za sada postoji samo teorija o tome, pa se visok krvni pritisak - koji se pojavi tokom graviditeta, naziva i «bolest teorije», bolest kojoj se ne zna uzrok.

Uzroci i posledice

Pojava hipertenzije u trudnoći danas nije retka pojava. Da li zbog neredovne ishrane, slabijeg kvaliteta života, starijih trudnica... tek, u novije vreme, pojava hipertenzije u trudnoći je učestala pojava. Sve je manje prvorotki od 20. do 25. godine. Žene se danas odlučuju na trudnoću posle 30. do 35. i više godina. Normalno je da se sa godinama povećava rizik za pojavu visokog krvnog pritiska.

Ukoliko se hipertenzija ne otkrije na vreme, dolazi do promena na krvnim sudovima posteljice, smanjenja količine plodove vode i zastoja u rastu ploda. Neregulisan (zapušten) krvni pritisak u trudnoći može da se završi najozbiljnijim pojavama kao što su preeklampsija i eklampsija, pa čak i da dovede do smrti ploda, a nekad i do smrti majke.

Važno je prepoznati simptome na vreme

Prema saznanju stručnjaka, hipertenzija koja se prvi put javlja u trudnoći - rizičnija je za buduću mamu od one koja je postojala pre perioda graviditeta. Jer, u tom slučaju, žena je već pod terapijom, tako da joj se u trudnoći samo prate eventualne oscilacije krvnog pritiska. Veoma značajno je da se povišen krvni pritisak kod trudnice prepozna na vreme, kako bi se uputila ka višim zdravstvenim centrima radi daljih tretmana, koji zavise od težine bolesti. Dešava se, nažalost, da u porodilište stignu i trudnice (zapušteni slučajevi) sa preeklampsijom i eklampsijom, koje u ginekologiji važe za urgentna stanja. To znači da pri vođenju takvih trudnoća zakazuje primarna zdravstvena zaštita. Međutim, i sama trudnica može da prepozna znake povišenog krvnog pritiska: oticanje, glavobolja, pojačano lupanje srca... Ovakvi simptomi se obavezno saopštavaju ginekologu koji vodi trudnoću.

Međutim, visok krvni pritisak može da se pojavi i neposredno pred porođaj, iznenada, ali to nije čest slučaj. Ishod u tom slučaju zavisi od akušerskih uslova, opšteg stanja porodilje i stanja ploda. U slučaju preeklampsije ili ekplampsije - porođaj se, u interesu majke, završava operativnim putem. U ovakvim, iznenadnim situacijama, i u svetu i kod nas se primenjuje  protokol patologije trudnoće i perinatalne medicine.

Kako je zdravstvo organizovano u svetu?

Sve ove, ali i druge zdravstvene probleme u trudnoći, razvijeni svet rešava drugačije. Postoji precizna sistematizacija rada i tačno se zna šta je posao domova zdravlja - kao primarnih centara, šta je dužnost sekundarnih centara (to su institucije poput Bolnice za ginekologiju i akušerstvo KBC «Zvezdara» i KBC «Dragiša Mišović» u Beogradu), a šta trudnici sleduje u tercijarnim centrima (Univerzitetskim klinikama). Postoji protokol po kojem se zna kada trudnica mora da dođe na kontrolu, i kada su stručni timovi obavezni da je pošalju dalje, u više zdravstvene centre. U tako organizovanim uslovima se blagovremeno otkrivaju sve promene u organizmu trudnice, pa i povišen krvni pritisak.

Dr Snežana Rakić, načelnik porodilišta Klinike «Narodni front» u Beogradu