Brokoli je zvezda među povrćem. Pun je vitamina, minerala i vlakana. Prijatnog je ukusa. Bogat je vitaminom C i karotenoidima, antioksidansima koji imuni sistem drže u dobrom stanju. U brokoliju postoje dva tipa vlakana, rastvorna i nerastvorna. Takođe sadrži indole i izotiocijanate koji štite ćelije od oštećenja. Brokoli je izvanredan izvor vitamina B i folne kiseline, koji su ključni za kardiovaskularni sistem.

Deca ga ili vole, ili ne vole. Da biste mališana navikli na njega, pomešajte  brokoli sa drugim povrćem, ili ga stavite u sendvič umesto zelene salate (pošto ste ga prethodno obarili).

Šargarepa sadrži oko dve stotine različitih karotenoida, a jedan od njih je beta karoten. Karotenoidi direktno štite od kancera.

Jedan od načina da dete počne da jede šargarepu je da je servirate rendanu, sa salatom od paradajza i zelenom salatom.

Mahunarke sadrže veliku količinu vlakana. Takođe sadrže antioksidanse genistein i flavone.

Spanać je veoma bogat beta karotenom i kalijumom.

Mnoga deca ne vole spanać jer nije adekvatno spremljen. Nemojte da ga spremate u aluminijumskoj posudi jer će da ima kiseo ukus i izgubiće lepu zelenu boju.

Beli luk ima antibiotska svojstva. Pravi «punjač» imunog sistema, beli luk je najistaknutiji među hranom koja pojačava imunitet. Sa širim antibiotskim spektrom od penicilina, takođe inhibira mnoge viruse. Jedan je od najbogatijih izvora selena koji je neophodan za proizvodnju potentnog antioksidantnog enzima glutation peroksidaze. Najefikasniji je kada se jede sirov. Inače, crni i beli luk sadrže komponente koje smanjuju upalne procese. Flavonoidi nađeni u luku učestvuju zajedno sa vitaminom C u uništavanju bakterija, pa je crni luk naročito dobar dodatak supama i jelima za vreme hladne sezone.

Senf, paprike, beli i crni luk sadrže supstance zvane mukolitici (slične sirupu za iskašljavanje) koji razređuju gust sekret u respiratornim putevima.

Kajsije, dinja, bundeva su bogate najvažnijim nutrijentima. Sadrže visoke doze vitamina C, kao i mešanih karotenoida.

Pčelinji polen je bogat enzimima i drugim potentnim nutritivnim elementima koji pojačavaju imunitet. Polen takođe pomaže da se eliminišu mnoge alergije na hranu.

Preporuke za jačanje imuniteta

* Izbegavajte da deci dajete procesiranu hranu, šećer i gazirana pića, jer  slabe imuni sistem. Ove namirnice nemaju nikakve nutritivne kvalitete, pa ako ih vaša deca uzimaju, neće moći da jedu drugu hranu - sa neophodnim nutrijentima. A to će nužno da dovede do slabljenja imunog sistema.

* Smanjite upotrebu šećera, jer on smanjuje broj i funkciju belih krvnih elemenata koji se bore sa infekcijama i povećavaju efikasnost imunog sistema. To je razlog što se mnoga deca razbole posle rođendana. Njihova otpornost opada zbog unošenja šećera u organizam. Dajući detetu malo više vitamina C, nekoliko dana pre i posle tih događaja, može da se prevenira pojava infekcije. Šećer je odgovoran i za druge bolesti, uključujući srčane bolesti i dijabetes. Jedan od načina da ga izbegnete je da pripremite zdravu užinu (sveže voće, integralni krekeri, kroasan, voćni jogurt).

* Ograničite količinu masnih kiselina iz pržene hrane i margarina. Umesto njih upotrebite zdrave masti.

* Eliminišite hranu koja može da izazove alergiju.

* Obezbedite deci neophodne nutrijente. Imuni sistem koristi vitamin A i cink za stvaranje imunološke osnove. Neka dete dnevno popije 2 decilitra jogurta sa korisnim bakterijama.

* Nemojte da pravite sendviče od belog hleba, iako ga deca više vole. Sve napravljeno od belog brašna smanjuje imunitet. U ishranu uključite integralni pirinač umesto rafiniranog.

* Ponudite detetu dosta svežeg voća i povrća. Bogati su vitaminom C i antioksidansima koji putuju kroz telo i štite ćelije od oštećenja. Posebno ponudite dosta žutog povrća koje sadrži karotenoide, supstance koje povećavaju produkciju ćelija koje se bore protiv mikroorganizama.

Žuto-narandžasto voće i tamnozeleno povrće (kajsije, šargarepa, bundeva, tikvice, kupus, spanać) takođe sadrže najvažnije antioksidanse.

Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista