Genitalna ureaplazma, ureaplasma urealyticum i ureaplasma parvum, je vrsta mikroorganizma iz porodice mikoplazmi. One uzrokuju određene genitalne infekcije koje se uglavnom prenose seksualnim putem mogu da utiču na neplodnost kako kod muškaraca, tako i kod žena. Problem je u tome što su ovo "tihe" bakterije koje često mogu da ostanu neprimećene što najviše i utiče na pojavu steriliteta.
Oko 70 odsto seksualno aktivnih odraslih je domaćin neke od ovih bakterija. Međutim, kada dođe do značajnijeg razmnožavanja, mogu nastati problemi, kao što je zapaljenje male karlice, uretritis i gubitak trudnoće.
Šta je ureaplazma, najmanja bakterija koja može da izazove sterilitet
Ureaplazma se pre svega prenosi polnimo dnosom. Seksualni partneri mogu, ne znajući, uvek iznova prenositi infekciju jedno drugom. Infekcija se obično dešava kod mlađih žena, onih koje imaju višestruke seksualne partnere i koje koriste oralnu kontracepciju umesto kondoma.
Uglavnom nema simptoma prisutnosti ureaplazme, ali ove bakterije mogu postati uzročnici infekcije u slučaju oslabljenja imuno sistema. S obzirom da infekcije ureaplazmom obično prolaze bez simptoma, vremenom mogu dovesti do problema sa sterilitetom, uključujući bolest jajovoda (tube uterine) i ponavljanje spontanih pobačaja kod žena.
Infekcija jajovoda ureaplazmom se moze završiti suzavanjem jajovoda, čineći ga poptuno nefunkcionalnim. Kod muskaraca utiče na smanjenu pokretljivost i brojnost spermatozoida.Utvrđeno je da se bakterija prilepljuje uz spermu i blokira oplođenje.
Studija je otkrila da se Ureaplasma urealyticum češće viđa kod žena sa neobjašnjivom neplodnošću. Kao rezultat toga, autori sugerišu da u takvim slučajevima treba da se uradi test na pomenutu bakteriju. Infekcije genitalnog trakta može da uzrokuje 15 odsto svih slučajeva muške neplodnosti, ali nije za sve "kriva" ureaplazma. Mnogi od njih su posledica polno prenosivih infekcija, kao što su hlamidija i gonoreja, navodi se u "MedicalNewsToday"
Kao što je navedeno simptomi mogu da budu izostavljeni, a ukoliko se jave oni su sledeći, prema "Healthline":
- bol tokom mokrenja
- osećaj peckanja
- vodeni vaginalni sekret
- neprijatan vaginalni miris
Dijagnostikuju se iz kulture ureaplazme ili putem PCR testa na ureaplazmu.
Uzorci su mogu uzeti vaginalnim brisom (bris iz cerviksa tj. grlića materice ili bris iz uretre), uzorak sperme. S obzirom da ove bakterije nemaju ćelijski zid – a većina antibiotika (npr. penicilini i cefalosporini) deluje na bakterije uništavajući njihov ćelijski zid – lečenje infekcije može biti teže, navodi se u "MedicalNewsToday".
(Yumama)