Da žena dobije svoje dete iako nema partnera, kod nas je i dalje tema o kojoj se ćuti. Međutim, sve više mladih žena šuška o tome sa ljudima od poverenja.
Žena koja nema partnera ili ne želi nekog sa kim će odgajati dete, žena koja ne može da nađe partnera koji joj u potpunosti odgovara, a već se nalazi u ozbiljnim godinama, žena koja ima "majčinski instikt" iako nema muškarca pored sebe... Sve te žene zaslužuju da imaju potomstvo, a mogu da ga ostvare i bez muškarca koji će im pomoći u tome.
Iako su žene koje same odgajaju decu često diskriminisane u našem društvu, važno je razmisliti u nešto drugačijem pravcu. Ako ta žena nije našla sreću pored nekog muškarca, a želi dete, nema potrebe da ga ne rodi sama. Ipak, svaka žena treba i dobro da razmisli sa kim rađa decu, šta može da očekuje od partnerskog odnosa ali i što bi naši stari rekli "da ispitaju poreklo", jer koliko god smatrali da ne stvarate porodicu sa njegovim roditeljima, babama, stričevima, znajte da su geni pravo čudo.
Tema žene koja sama gaji dete i dalje je nešto pred čim se kod nas zatvaraju oči, ne prihvatamo, ne želimo ni da saznamo nešto o tome i da razumemo. Jasno je da ova tema otvara mnoga pitanja i mnoge rasprave u našem društvu, ali ipak je najvažnije da i žene koje nisu imale sreću da upoznaju idealnog oca za svoje dete, imaju mogućnost da se ostvare u ulozi majke i gaje same svoje dete.
Celokupno društvo vrlo često sebi puno dozvoljava, pa se mnogi ne libe da ženama kažu: "Pa kada ćeš ti bebu, vreme je", "A ko je tata?", "Vidiš koliko godina imaš, šta čekaš"... Jednom rečju, osuđuje ih ko i kad stigne jer mi smo navikli da živimo po kalupu gde porodicu čini otac, majka i dete. Zamislite onda situaciju kada žena izgovara: "Da, ja sama želim da idem na donaciju spermatozoida, ne treba mi muškarac, želim da budem singl žena s detetom i svesna sam šta sve to nosi, ali ja ipak želim tako."
Kako gledate na ovakve odluke? Da li znate kolila snaga je potrebna da se žena upusti u avanturu oplodnje, trudnoće i rađanja, a da je sama. Sama ali spremna da ima dete iako nema partnera. Ta žena je spremna da će je njeno dete jednog dana pitati ko je otac, a do tada će svako dana smišljati strategiju kako da kaže na najbezbolniji način da ono zapravo nema oca. Ona će mu biti i otac i majka, ceo svoj život podrediće svom detetu i voleće ga beskrajno.
E baš zbog toga, razmislite kada se sledeći put mešate u intimu neke žene "kojoj je vreme da rađa decu" samo zato što društvo tako društvo nalaže.
Kako da budem sama mama?
Da bi žena koja nema partnera postala majka ona mora da se podvrgne postupku vantelesne oplodnje, a u tom postupku mora da koristi donirane spermatozoide. Procedura vantelesne oplodnje je potpuno ista kao i kada se radi vantelesna oplodnja sa sopstvenim ćelijama. Razlike nema. Razlika je u anonimnosti i u tome što nemate baš mnogo podataka o donoru, kao što imate o partneru.
Postoje i zemlje koje dozvoljavaju otvorenu donaciju – gde dobijete mnogo više podataka o donoru, možete videti njegovu sliku, imate uvid u njenovo ime i prezime, mesto gde živi, čime se bavi. U svakom slučaju donor nema nikakvih prava nad detetom. Dete jeste biološki njegovo ali zakonski nije jer se on doniranjem odriče svih prava. Ukratko – donor nije otac u pravom smislu te reči. I upravo je to najčešći razlog zašto se singl žene odlučuju za donirani materijal. Donori su uglavnom mladi ljudi i u klinikama rade detaljne zdravstvene preglede donora. Tek nakon provere donora i njegovog materijala neko može biti donor.
Da li biste se usudile da rodite dete ovim putem?
(Yumama)