Ovo nije neuobičajena anksioznost ili nevoljnost koji dolaza na samu pomisao na porođaj, što je do određene granice normalna pojava. Kao što postoji paralizirajući strah od visine ili pauka, tokofobija je specifična fobija, što znači da je dovoljno ozbiljna da ometa kvalitet života, odnosno u ovom slučaju planove kada je reč o majčinstvu.
U nekim slučajevima, tokofobija takođe može dovesti do straha od trudnoće ili do toga da žene jednostavno izbegavaju da zatrudne (čak i ako žele da imaju decu). Postoje dve različite vrste tokofobije: primarna i sekundarna. Primarna tokofobija se javlja kod žena koje nikada ranije nisu rađale, ali imaju tokofobiju, piše portal verywellfamily.com. Sekundarna tokofobija je ona koja je nastala iz prethodnog iskustva porođaja. Pored toga, neki žene mogu doživeti posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) nakon teškog porođaja.
Iako je intenzivan, psihološki strah od porođaja je najveća karakteristika tokofobije, ali ne i jedina. Mnogi simptomi se preklapaju sa simptomima depresivnih poremećaja i opštih anksioznih poremećaja, i mogu ometati nekoliko aspekata života, od spavanja preko ishrane do opšteg raspoloženja.
Uobičajeni simptomi tokofobije uključuju: izbegavanje odnosa, odlaganje ili izbegavanje trudnoće iako žena želi da ima decu. Tu je zatim i fiksacija na ono što bi moglo „poći naopako“ tokom porođaja, kao što su smrt majke ili deteta ili mane koje mogu nastati. Ove žene često natoje da izbegnu trudnoću primenjujući dvostruku ili trostruku kontracepciju, zatim prate ih nesanica ili noćne more, promene raspoloženja, napadi panike ili povećanje simptoma anksioznosti kao što su umor, iracionalna zabrinutost ili glavobolja. Neretko žene sa ovim strahom zahtevaju carski rez iako za to ne postoje medicinski razlozi. Simptomi depresije, kao što su umor, bol u telu, smanjen apetit ili libido, ili gubitak interesovanja za omiljene aktivnosti su prateće pojave.
Kao i druga psihološka stanja, tokofobiju dijagnostikuje kvalifikovani stručnjak za mentalno zdravlje, kao što je psiholog ili psihijatar. U nekim slučajevima, lekar primarne zdravstvene zaštite ili čak vaš akušer može da postavi dijagnozu na osnovu prijavljenih simptoma. Takođe je važno razlikovati tokofobiju, PTSP i postporođajnu depresiju. Svi ovi simptomi mogu biti slični, ali zahtevaju različite pristupe lečenju.
Ne postoji uvek jasan ili očigledan razlog zašto je neko razvio tokofobiju. To može biti rezultat akumulacije misli, strahova, iskustava i unapred stvorenih predstava o porođaju koji se razvijaju tokom života osobe. Međutim, postoje neki faktori koji su povezani sa povećanim rizikom od tokofobije.
Žene sa primarnom tokofobijom mogu imati veće strahove od medicinskog polja uopšte, uključujući strah od lekara, bolnica, bola ili gubitka kontrole i podvrgavanja medicinskim procedurama. Oni su takođe mogle biti žrtve lekarskih grešaka ili lošeg ophođenja zdravstvenih radnika i nemaju poverenja u kompetentnost medicinskih stručnjaka. One takođe mogu imati nadprosečna saznanja o potencijalnim rizicima i komplikacija pri porođaju.
Strahovi oko porođaja mogu proizaći iz traumatskih seksualnih iskustava u prošlosti, bilo da su se desili u detinjstvu ili odraslom dobu. Kod žena sa sekundarnom tokofobijom (one koji su se ranije rađale), strahovi mogu biti slični PTSP-u ako je iskustvo porođaja bilo posebno bolno ili komplikovano. Ovo se takođe može desiti ako ste imali pobačaj ili abortus. Međutim, sekundarna tokofobija može nastati i nakon „normalnih“ ili zdravih prethodnih porođaja. Istorija stanja mentalnog zdravlja, uključujući anksioznost i depresiju, može povećati verovatnoću da će neko razviti tokofobiju. Postoje neki dokazi koji ukazuju na to da prenatalna depresija može povećati šanse za tokofobiju, iako nije preterano česta.
Iako su fobije intenzivan oblik anksioznosti, one se takođe mogu lečiti. Dva glavna načina za lečenje tokofobije su terapija i lekovi. Pokazalo se da su kognitivna bihejvioralna terapija i psihoterapija efikasne u lečenju fobija i drugih poremećaja povezanih sa anksioznošću. Važno je pronaći iskusnog terapeuta u lečenju tokom trudnoće ili pružanju prenatalne zaštite mentalnog zdravlja. Lekovi za anksiozne poremećaje se kreću od selektivnih inhibitora ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) i inhibitora monoamin oksidaze (MAOI) do benzodiazepina i beta blokatora. Ne postoji univerzalan način da se prepisuju lekovi za nekoga sa anksioznim poremećajem; planovi lečenja su veoma individualni.
Jedan od najboljih načina da se nosite sa strahom od tokofobije je da razgovarate o svojim strahovima sa zdravstvenim radnikom koji ima razumevanje. Dok većina trudnica nema dijagnozu fobije od porođaja, mnogi imaju anksioznost i zabrinutost u vezi sa procesom porođaja. Akušer ili babica bi trebalo da imaju određeno iskustvo u razgovoru sa pacijentima.
Ako je vaš strah od porođaja povezan sa nečim drugim, kao što je prošla seksualna trauma, nepoverenje u medicinsku profesiju ili prethodni traumatski porođaj, stručnjak za mentalno zdravlje može vam pomoći da rešite te nerešene probleme i smanjite ili eliminišete vašu fobiju.
BONUS VIDEO
Izvor: Yumama