Kako izabrati partnera

Izbor partnera kod svakog pojedinca zavisi od specifičnog prelamanja kulturoloških stereotipa o partnerskim odnosima i braku - što roditelji prenose deci.

Međutim, ukoliko su odnosi između roditelja hladni, distancirani ili konfliktni - to kod dece može da dovede do razvoja osećanja nesigurnosti u sebe, do zastoja u emocionalnom razvoju i sazrevanju, kao i do pojave straha od emocionalnog zanemarivanja i povređivanja. Na taj način se deci prenose mnoga negativna značenja povezana sa budućim izborom partnera, ali i sa očekivanjem od partnerskih odnosa. Takve poruke u nekim slučajevima mogu da dovedu do toga da se mladi ljudi opredele da ne zasnivaju brak i porodicu.

Kako se obično biraju partneri?

Partneri se obično biraju po uzoru na uspešne partnerske relacije u porodici, i obrnuto - odbacuje se ono što se pokazalo neuspešnim izborom u porodici.

Primera radi, ukoliko je otac bio dominatan a majka zavisna, ćerka bi mogla da izabere da bude nezavisna i da teži ravnopravnijim partnerskim odnosima.

Zrelost za izbor partnera je veoma povezana sa razvojem samosvesti, odnosno slike o sebi i realnog očekivanja od sebe i drugih, zatim sa razvojem empatije (saosećanja) za potrebe drugih, sa razvojem emocionalne odgovornosti, kao i sposobnosti upravljanja svojim emocijama i ponašanjem, sa komunikacionim veštinama... Sve ove sposobnosti i veštine mogu da se usavršavaju kroz procese socijalnog učenja tokom čitavog života.

Razvijanje zrelog odnosa prema sebi i drugima predstavlja značajan domen psihoterapijskog delovanja. Nažalost, u našoj zemlji je kod mladih još uvek nedovoljno prisutna potreba za konsultovanjem sa psihoterapeutom oko izbora partnera.

Kada je osoba spremna za izbor partnera?

Jedan od preduslova koji treba da ispunjava osoba zrela za izbor partnera je uspešno završen proces individualizacije i separacije (odvajanja) od primarne porodice.

Uspešnost u tome ne zavisi isključivo od godina, već od kapaciteta svakog pojedinca da se osloni na sebe i preuzme odgovornost za svoje životne izbore, da postane individua psihički nezavisna, sposobna za odvojen život od roditelja.

Uobičajeno je da se taj proces završava do kraja adolescencije, ali se može dogoditi i da se ne završi. U tom slučaju, pojedinci su zavisni od roditeljskih očekivanja i nisu u stanju da preuzmu  odgovornost za svoje emocije i ponašanje, kao ni da istraju u odnosu na svoje kriterijume izbora. Otuda mnogi mladi ljudi ne uspevaju da odole pritiscima poželjnih socijalnih normi ponašanja koje im nameće porodica, već kada dođe vreme - stupaju u brakove u skladu sa porodičnim očekivanjima.

Porodičnu i društvenu osudu naročito trpe žene koje se nisu na vreme udale, one se etiketiraju kao «usedelice».

Na sledećoj strani pročitajte kako napraviti "pravi izbor" partnera.

PageBreak

Kako napraviti «pravi izbor»?

U odnosu na tradicionalne kulturološke stereotipe rodnih uloga, po kojima muškarac ima ulogu osvajača, a žena treba da bude osvojena, desile su se promene - ka pasivnijoj ulozi muškarca i aktivnijoj ulozi žene u traženju partnera.

Kako će se pojedinci u tome osećati i ponašati, zavisi od njihovih uverenja, kao i spremnosti da se adaptiraju na promene.

Igra osvajanja može da se posmatra i kao borba za zadobijanje veće moći u međusobnim odnosima. Ukoliko je jedan od partnera emocionalno nestabilan, ili ima strah od povređivanja - onda nije spreman za otvoreno, iskreno otkrivanje sebe prilikom upoznavanja. Iskrenost i otvorenost u komunikaciji su preduslov građenja ravnopravnih i harmoničnih partnerskih odnosa.

Ostali faktori uspešnosti u izboru partnera se odnose na jasnoću u pogledu poželjnih osobina i očekivanog ponašanja partnera.

Preporuka terapeuta je da se izbori partnera zasnivaju na što većem broju sličnosti, i to u odnosu na: osobine ličnosti, očekivanja od partnerskih odnosa, životna interesovanja i ciljeve...

Važni elementi dobrog izbora bi trebalo da budu procene spremnosti partnera na kompromise u prevazilaženju razlika, na usklađivanje zajedničkog i pojedinačnog ličnog razvoja, na investiranje sebe u negovanje harmoničnih partnerskih odnosa.

Kada se slede ove odlike zrelog izbora, nije lako pronaći «pravog» partnera. Ali, ako se u tome uspe, onda je stvorena dobra osnova za  građenje i unapređivanje partnerskih odnosa.

Međutim, uspešnost u tome mnogo zavisi od spremnosti partnera da se angažuju u negovanju svog odnosa.

Porodični terapeuti preporučuju iskustvo zajedničkog života pre donošenja konačne odluke o braku - da bi se partneri što bolje upoznali i imali priliku da provere da li su napravili «pravi» izbor.

Ako imaju dileme oko toga, bolje je da se pravovremeno obrate odgovarajućim stručnjacima, nego da ih rešavaju uz pomoć prijatelja i rođaka, koji nisu neutralni i nemaju potrebno stručno znanje.

Uostalom, obraćanje stručnjacima u predbračnom savetovalištu je u svetu uobičajena pojava, što se za naše prilike ne može reći.

Ljiljana Filipović, psiholog-porodični terapeut