'Išla sam ulicom i plakala, jecala sam od bola': Emotivna priča žene koja je izgubila svoju prvu bebu

Ovako, bio je 4. septembar, ustajem iz kreveta, peti dan kako mi kasni menstruacija, ja rekoh "aj da uzmen test za trudnoću", koji sam inače imala tri meseca u torbi. Otišla sam u kupatilo i uradila test. Pojavila se prva negativna, pomislila sam da nisam trudna, kad posle 15-20 sekundi, pojavila se i druga linija. Mojoj sreći nije bilo kraja.

Posle toga, kad sam ponovo otišla u dom zdravlja, doktorka mi je sve isto ponovila. Tako smo muž i ja krenuli na more, iskreno meni se nije išlo, ali smo zbog njegove alergijske astme morali. Pre nego što smo krenuli a i spočetka trudnoće jednostavno osećala sam da nešto neće biti u redu, znala sam to.

Vratili smo se sa mora i opet sam imala kontrolu kod privatnog lekara. Dok mi je doktorka radila ultrazvučni pregled, videla sam na ekranu da je beba porasla i da se naziru siluete glave, rukica i nogica, i to sam prokomentarisala. Na to, doktorka mi je rekla:"Jeste, ali bebi više ne kuca srce, dešava se to, a ima šupljinu na glavici (tako sam razumela) i verovatno bi imala neku anomaliju". Rekla mi je i da dođem sutra u bolnicu da uradimo kiretažu. Ne znam kako sam izašla iz ordinacije, išla sam ulicom i plakala, jecala od bola, nije me zanimalo šta će ko da kaže kad me vidi. Bio je prvi oktobar. U trenutku sam se pitala što baš moje prvo dete, ali s obzirom da mi je doktorka rekla je da je bebino srce pre pet dana prestalo radi, shvatila sam da je Bog veliki. Ja sam rođena na Krstovdan 27. septembra i baš tada je prestalo da kuca, Bog me je pogledao, nije hteo da se patim ako bi se rodilo sa nekom anomalijom.

Otišla sam u bolnicu. Osećala sam veliku tugu i bol, ali sam se tešila nekako. U sobi je bilo više žena koje su pričale o svojim životima, ali mi je najviše prijao razogovor sa jednom od njih koja je već drugi put izgubila bebu u 10. nedelji trudnoće. Nakon prvog puta, dve godine od straha nije ni pokušavala da ostane u drugom stanju, a sad opet... Ona ima 36 godina i ostala je trudna, pa sam se tešila da ću sigurno i ja ponovo ostati u drugom stanju i da će drugi put biti bolje.

Uradili su mi kiretažu. 

Kad su mi saopštili da ću već kad dobijem prvu menstruaciju moći opet da radim na bebi, bila sam veoma srećna jer sam mislila da oporavak mora da traje od tri do šest meseci. 

Tako da eto sad krećem u nove pohode, i radujem se drugoj bebi uskoro. Ja sam moju bebu izgubila u 8. nedelji, ali verujem u Boga da će mi drugo podariti živo i zdravo. Ovaj gubitak možda neću moći nikad da prebolim, ali sve ostalo je na Bogu. 

To je moje bilo prvo majčinsko iskustvo, koje se nije lepo završilo, ali na ovome neću stati. Pozdrav svim mamama.

Katarina iz Čačka

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com