Bila sam mlada kad sam saznala da sam trudna. Koliko sam bila srećna, toliko sam bila i tužna jer nisam još bila spremna za takav korak.

Trudnoća je odmicala i sve je bilo kako treba. Bila sam jako uzbuđena jer se taj dan bližio - dan kada ću postati majka i kada ću konačno upoznati svog sina.

Jedno jutro sam se probudila i na vešu sam videla braon trag. Odmah smo se uputili u ambulantu, gde me je medicinska sestra priključila na CTG, ali nešto nije bilo u redu - mojoj bebi srce nije kucalo. 

Doktor me primio, uradio mi je ultrazvučni pregled i rekao mi da je maleno srce stalo. Nisam znala gde sam i šta sam od tuge i bola. Želela sam da i moje srce stane zajedno sa njegovim.

Uputili smo se u bolnicu i tamo su me porodili prirodnim putem. Sve ženice su imale čemu da se raduju. One su plakale od radosti, a ja od tuge i bola. Tako malo biće su zamotali u neku krpu i odneli.

Otišla sam kući praznih ruku, u praznu mračnu sobu...

Tri godine su prošle, ali i 33 da prođu nikad neću zaboraviti. Hvala Bogu, sada imam divnu ćerkicu.

Mama Dragana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.