Ginekolog je uništio mene i moju bebu.

Znate onaj osećaj kada idete na UZ preglede i kada vam svaki put doktor priča da je sve u redu i da beba napreduje i da ćete roditi deliju? A ja se porađam u 34. nedelji prevremeno i rađam bebu sa tri anomalije. Kakav šok. Tog dana sam poželela da sam i ja umrla, a i to je bilo i te kako blizu.

Te večeri, 27. aprila 2018. mi puca vodenjak. Moj muž zove doktora koji mi je "uzimao" pare u svojoj privatnoj ordinaciji i govori mu da je porođaj počeo a da mi pritisak tog dana konstantno raste. Pomenuti doktor priča mom mužu da će me pregledati dežurni doktor i da će on doći sutra ujutru, da me pregleda. Sutra ujutru?! A meni pukao vodenjak već u 22h! 

Doktor Srbo je bio dežurni i odmah je, kada je video da mi je pritisak 180/100, pozvao "mog" doktora i rekao mu da dolazi hitno. I tako se ja porodim carskim rezom. Da nije bilo dr Srbe ne bih ni ja ostala živa.

Bude me iz anestezije i priča mi doktor da su moje dete odvezli za Beograd i da ima atreziju anusa (iako je znao šta je u stvari, da je nešto mnogo gore u pitanju). Nije me zaboleo rez koliko me duša zabolela.

Povezane vestiVaša pričaJezivo saznanje na dan porođaja: Čula sam reči koje nijedna majka ne želi da čuje, ali moja Una je pobedila

Ujutru dolaze sve bebe i sestra pita koja je tvoja, ali ona nije tu. Nisam stigla ni da vidim svog sina, ni da ga pomazim, ni da ga držim. Kao da ga je neko samo uzeo iz mene, uzeo jedan deo mene, jedan deo mog srca i odneo.

Tog dana nismo samo mi plakali, tog dana je i nebo plakalo.

Povezane vestiVaša pričaSrceparajuće iskustvo: Kada porođaj ne znači rađanje novog života

Naše dete je operisano odmah sutradan. Imao je anomalije srca, atreziju jednjaka i atreziju anusa. Hirurg koji ga je operisao nam je rekao da nema šanse da to nije video ginekolog koji je vodio trudnoću i pitao se čovek gde su mu bile oči.

Moj sin se borio 12 dana. 12 dana smo se i mi borili sa njim, ali tada je umro. Od tog dana ni mene pola nema. Moje srce nije celo i više nikada neće biti. Možda će neki pomisliti da sam postala zla, ali ja imam pravo na to da mu poželim sve najgore u životu, jer je to i zaslužio. Došla sam do 8. meseca, a on je krio od mene sve. Još mi je posle porođaja i rekao da nešto mora i da se prećuti. Eto prećutao je, nek nosi taj veliki greh na svojoj duši. 

Katarina iz Loznice

Povezane vestiVaša pričaEmotivna priča mame iz Loznice: Porođaj sa osmehom na licu

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.