Vođenje trudnoće

Buduće mame u Kanadi sve do sedmog meseca trudnoće idu jednom mesečno na kontrole na kojima se radi analiza urina, meri težina, krvni pritisak i kasnije obim stomaka. Ako je trudnoća normalna, ultrazvuk se radi samo dva puta - u osamnaestoj nedelji i početkom devetog meseca. Tokom trudnoće se rade i analiza za Daunov sindrom, kao i testovi na glukozu (šećer), hepatitis B i C, HIV, rubelu, seksualno prenosive boleti  i streptokoke.   

Kada žena ostane u drugom stanju, može da izabere ko će joj voditi trudnoću: porodični doktor (doktor opšte prakse), babice ili ginekolog. Babice su više posvećene trudnicama, ali mogu da vode samo trudnoću u kojoj nema komplikacija. Sa njima buduća mama može da bira gde će se poroditi - u svojoj kući ili bolnici, i da li će to biti porođaj pod vodom ili ne. Od trenutka kada krenu kontrakcije ili pukne vodenjak, babica odmah dolazi do porodilje i ostaje sa njom sve do rođenja bebe. Ona je bodri, masira i smiruje, ali i podseća kako da pravilno diše. Porođaju može da prisustvuje jedna ili više osoba koju trudnica izabere. Posle porođaja u kućnoj varijanti, beba se odvodi u bolnicu na pregled.

U slučaju normalnog - vaginalnog porođaja, žena se iz bolnice pušta nakon 24h, a kada je u pitanju carski rez posle tri dana. Beba je sve vreme u kolevci pored mame, a u istoj sobi se obavljaju pregledi i kupanje bebe. Medicinske sestre obilaze mamu svakih sat vremena pri čemu  joj mere temperaturu i pritisak i daju savete o dojenju, kupanju i presvlačenju bebe. Pri svakoj bolnici postoji i klinika za dojenje gde je poželjno da mama ide od prvog dana. Tu su žene koje su specijalizovane za probleme prilikom dojenja.    

Na nogicu novorođenčeta se odmah stavlja narukvica sa podacima majke, a u nekim bolnicama i mali alarm koji je povezan sa izlaznim vratima od bolnice. U slučaju da se beba približi na tri metra od vrata, odmah se uključuje alarm i vrata se zaključavaju, tako da ponosne babe i dede moraju da vode računa kuda šetaju svoje malo unuče.

Vrtići i škole

U Kanadi žene uglavnom imaju prava na porodiljsko odsusto u trajanju od godinu dana, a većina jaslica je namenjena deci od 18 meseci pa na više. U ovom među-periodu roditelji moraju da se odluče ili za dadilju koja će da živi sa njima ili za privatno kućno obdanište. Ovakva vrsta obdaništa prima do petoro dece svih uzrasta. U malom broju slučajeva, postoje jaslice koje prihvataju decu od šest meseci starosti, ali se na mesto čeka i do tri godine. Cene obdaništa zavise od godišta deteta. Za dete od 18 meseci do dve godine je potrebno izdvojiti između 1200 i 1800 dolara mesečno, a za uzrast od dve do pet godina od 900 do 1500 dolara. Zbog ovako visokih cena, majke koje imaju dvoje dece i neku prosečnu platu ( između 2000 i 3000 dolara), uglavnom ne rade sve do polaska dece u školu ili se odluče za neku od već pomenutih varijanti.

Kada dođe vreme da deca krenu u školu roditelji mogu da izaberu jednu od dve vrste škole: privatnu ili državnu. Privatne škole su katoličke i one se plaćaju za razliku od državnih škola. U privatnim školama deca moraju da nose određene uniforme, za šta svake godine mora da se odvoji veći iznos novca. One su zasebne, imaju svoj budžet i nisu pod uticajem političara i njihovih režima. Državne škole su finansirane od državnih i lokalnih taksi, veoma su kratke na budžetu i moraju da prate regulacije od strane političara. 

Oblačenje

U Severnoj Americi odevanje dece je najmanji problem, pogotovo za uzrast od rođenja do puberteta. Ovde postoje prodavnice za sve vrste staleža, odnosno za"svačiji džep". Čak i najsiromašniji mogu da se veoma pristojno obuku, pogotovo u vreme velikih sezonskih sniženja koja se organizuju nekoliko puta godišnje. Komadi markirane garderobe - poput Maxx, Gap, Tomi Hilfiger, Addidas i drugih, mogu se naći za samo pet dolara. Verovatno zbog ove pogodnosti, ljudi nisu opterećeni kako su obučeni niti kako su im deca obučena. Naravno da postoje majke koje neće dozvoliti da im dete nosi neku običnu, ne-markiranu stvar, i to su roditelji uglavnom iz istočne Evrope. 

Sa druge strane, tinejdžeri počinju međusobno da imaju popularne markirane stvari koje oni "moraju" da nose. Tada već roditeljima trebaju malo deblji novčanici kako im se dete ne bi obrukalo pred svojim drugarima. Ovde deca sa šesnaest godina počinju da stiču radno iskustvo, pa oni i sami mogu da priušte sebi koju stvar. Inače običaj je da se pred svaku školsku godinu obnovi veći deo garderobe.

Mama Aleksandra Pešić

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.