Ćao. Moje ime je Ivana. Ispričaću vam svoju priču...
Kao i svaka devojka sanjala sam dan kada ću postati majka. Svega tri dana pred moje venčanje, koje je bilo zakazano za 04. oktobar 2008. godine, saznala sam da sam u drugom stanju. Mislim da tog dana nije bilo srećnijih ljudi od mene i mog voljenog.
Otišla sam na pregled kod doktora koji mi je dao uput za Sombor radi kontrole krvi. U nalazima je pisalo da su se pojavila antitela jer je plod 90% nasledio očevu krv (tada sam već ušla u treći mesec). Tražila sam da mi objasne tačno šta to znači, a oni su mi u blagom smislu rekli da je moja trudnoća rizična i da moram strogo da se pazim. Kući sam došla uplakana i zaplašena jer sam znala da je i moja majka teško iznela trudnoću sa mojim starijim bratom. Odmah sam zakazala pregled kod privatnog lekara. Želela sam da mi još jednom pogleda nalaze jer smo i moj suprug i ja bili Rh+ i nije nam bilo jasno zašto je došlo do stvaranja antitela (tražili smo drugo mišljenje radi sigurnosti). Tada mi je doktor objasnio o čemu je zapravo reč i da to nije ništa alarmantno, da se dešava u 80% slučajeva i da mogu mirno da uživam u trudnoći. Savet je bio da redovno idem na kontrole krvi kako bi se pratila antitela (da li se smanjuju ili rastu).
Sada sam u šestom mesecu trudnoće, a moja beba je veoma živahna i zadovoljavajuće napreduje.
Mogu vam reći da nema lepšeg osećaja nego kada osetite da vam se beba meškolji i "namešta" u tibi koja je svakim danom sve veća. Naravno da jedva čekam dan kada ću moju bebanu primiti u naručje i zajedno sa svojim voljenim dati joj nežnu i brižnu roditeljsku ljubav i pažnju...