Naučnici tvrde: Obrazovni sistem 'ubija' dečiju kreativnost

Pre mnogo godina NASA je kontaktirala sa dr Džordžom Landom i Bet Jarman kako bi razvila visoko specijalizovani test koji će im dati sredstva za delotvorno merenje kreativnih potencijala NASA-inih raketnih naučnika i inženjera, piše Ideapod.

Procenat dece koja su ušla u kategoriju mašte koja je u granicama genijalnosti bio je punih 98 posto!

Ali ovo nije kraj priče. Naučnici su bili toliko zaprepašteni da su odlučili da naprave longitudinalnu studiju i ponovo ispitaju decu, pet godina kasnije kad su imali deset godina.

Novi rezultat je pokazao da samo 30 posto te iste dece spada u kategoriju mašte koja je u granicama genijalnosti.

Kad su deca testirana sa 15 godina, procenat je pao na 12 posto!

A šta je sa odraslima? Koliko nas je još uvek u kontaktu sa našim kreativnim genijem nakon godina školovanja?

Nažalost, samo 2 posto.

Za one koji sumnjaju u doslednost tih rezultata – ili misle da bi to mogli da budu izolovani slučajevi – ti rezultati zapravo su bili ponavljani više od milion puta, piše Gavin Nascimento čiji je članak prvi put upozorio na ovu neverovatnu studiju i njegovu šokantnu implikaciju: školski sistem, naše obrazovanje, udaljava nas od našeg kreativnog genija.

"Razlog za to nije previše teško shvatiti; škola, kako to jasno zovemo, institucija je koja je uspostavljena kako bi služila željama vladajuće klase, a ne običnih ljudi", navodi se u članku.

"Da bi takozvana elita mogla da održava svoje raskošne životne stilove otvorenog luksuza – tamo gde najmanje pridonose, ali uživaju najviše – shvataju da deca moraju da budu zaglupljena i mora da im bude ispran mozak kako bi prihvatili njihov gramzivi sistem nametnute oskudice, beskrajnog iskorišćavanja i neprekidnog rata", piše Nascimento.

Šta sada? Može li da se regeneriše naša kreativnost?

Land kaže da imamo sposobnost da budemo ponovo na 98 posto ako želimo. Iz onoga što su otkrili iz studije sa decom i od načina na koji mozak funkcionše, postoje dve vrste razmišljanja koje se odvijaju u mozgu. Obe se koriste različitim delovima mozga i to je sasvim drugačija vrsta paradigme u smislu kako ono oblikuje nešto u našem umu.

Jedna se zove divergentna – to je mašta, koja se koristi za stvaranje novih mogućnosti. Druga se naziva konvergentna – kada donosite odluke, testirate nešto, kritikujete, procenjujete.

Dakle, divergentno razmišljanje deluje poput akceleratora, a konvergentno razmišljanje deluje kao kočnica.

"Otkrili smo šta se događa sa tom decom kada ih školujemo – podučavamo ih da istovremeno koriste obe vrste razmišljanja", kaže Land.

Kada neko zatraži od vas da smislite nove ideje i vi ih iznesete, ono što će vam u školi reći je: "Pokušali smo to ranije", "To je glupa ideja", "Neće funkcionistai" i tako dalje.

Evo što moramo prestati da radimo:

"Kad zapravo gledamo u unutrašnjost mozga, vidimo da se neuroni međusobno suprotstavljaju i zapravo smanjuju moć mozga jer stalno procenjujemo, kritikujemo i cenzurišemo", kaže Land.

"Ako delujemo pod strahom, koristimo manji deo mozga, ali kad koristimo kreativno razmišljanje, mozak živne."

Šta je rešenje?

Moramo ponovno da pronađemo tog petogodišnjaka u sebi. Ta sposobnost koju mi ​​kao petogodišnjaci posjedujemo nikada se ne gubi.

"To je nešto što vežbate svaki dan kada sanjate", podseća nas Land.

Kako ćete pronaći tog petogodišnjaka?

Land nas izaziva sve: Sutra, uzmite viljušku, probudite petogodišnjaka i smislite 25 ili 30 ideja kako ćete poboljšati tu viljušku.

Prevela: Suzana Prnjak za atma.hr