Posledice potvrđene istraživanjem: Šta se dešava sa zdravljem deteta koje preterano gleda u ekran

Istraživanje koje je naručio britanski Nacionalni institut zdravlja pokazalo je promene na mozgu kod dece koja više od sedam sati dnevno provode pored ekrana, i slabije kognitivne veštine među decom koja su pred ekranima provodila više od dva sata dnevno.

- Ne treba objašnjavati da su zbog prenosivih uređaja koji su nam danas dostupni, uključujući pametne telefone i tablete, dnevne sobe poprilično drugačije nego nekada kad su u njima bili samo televizor i telefon s brojčanikom - kaže dr Jean Tvenge i objašnjava da su naučnici pratili i navike gledanja televizije i ustanovili da prosečan tinejdžer u Americi nije pred TV-om provodio više od dva i po sata dnevno.

Ali kako su se mediji razvijali, raslo je i to vreme pa se vreme koje tinejdžeri provode pred digitalnim medijima od 2016. godine popelo na čak šest sati dnevno. To je dovoljno da 'izgura' vreme koje su deca pre provodila na drugim aktivnostima, ili na interakciji s drugarima 'licem u lice', čitanju ili izlascima.

Aplikacije koje pružaju digitalni mediji, pa i mobiilni telfoni su dizajnirane tako da se na njih 'navučemo'.

- Kako je jednom za aplikacije na pametnim telefonima rekao bivši izvršni direktor sa Silikonske doline Tristan Haris, 'na telefonima u 70-ima nisu svakodnevno radile stotine inženjera da bude što uverljiviji - objašnjava dr Tvenge i kaže kako, za razliku od telefona sa žicom i televizora, pametni telefoni danas 'prate' decu svuda pa i u školu, gde i učitelji kažu da su konstantna smetnja i da odvlače pažnju.

Prema mnogim studijama, klinci i tinejdžeri koji provode više vremena pred monitorima manje spavaju. Možda baš zato što su toliko vremena pored ekrana, pa im to uzima i vreme koje bi proveli spavajući, ali postoji i psihološki razlog.

- Plavo svetlo koje emituju ekrani zavarava naš mozak i uverava ga da je još dan zbog čega ne proizvodimo dovoljno 'hormona melatonina da bismo brzo zaspali i naspavali se - objašnjava dr Tvenge i nastavlja:

- Neki mogu misliti da je televizor 'jednako loš kao i mobilni', oduzima vreme i emituje isto plavo svetlo. Ali, moji kolege i ja smo posmatrali vezu između gledanja televizije i sna i uz pomoć roditelja smo došli do zaključka da deca između druge i desete godine života koja pred elektronskim uređajima provode više od četiri sata dnevno manje spavaju u u poređenju s decom koja uopšte nisu izložena istim uređajima.

- Vreme pred televizijom isto utiče na san ali ne toliko. Što se tiče tinejdžera, oni između 14 i 17 godina koji su provodili više od četiri sata dnevno pred prenosivim uređajima bili su za 44 posto više neispavani od onih koji uopšte nisu bili pored mobilnih i tableta. Ali kad se kontrolisalo vreme provedeno pred njima, vreme koje su igrali igrice ili gledali TV nije imalo prevelik uticaj na san - kaže dr Tvenge.

Zašto su prenosivi uređaji više povezani s manjkom sna?

Televizor psihološki nije toliko stimulativan za klince kao mobilni, a pametni telefoni i tableti se, za razliku od televizora mogu i tiho uneti u sobu, pa čak i u krevet, pa ih neki klinci koriste i po celu noć. A to bi moglo objasniti i zašto je slab san kod tinejdžera svoj vrhunac doživeo baš 2012., kad su mobilni već postali sveprisutni.

- Utvrdili smo da i gledanje televizije više sati dnevno utiče na san, pogotovo kod dece koja idu u školu. Zato mislimo da su se roditelji pre 70 i 80 godina s pravom brinuli da im deca previše gledaju TV. Ali njihove brige možda nisu bile opravdane kao brige roditelja zbog pametnih telefona danas.

Šta roditelji treba da urade?

- Za početak, neka pametni telefoni i tableti tokom vremena spavanja ostanu izvan sobe. Pokušajte da ih deca ne koriste sat vremena pre spavanja kako ne bi došlo do smanjenja melatonina. I najvažnije, za roditelje i za decu je staro pravilo od maksimalna dva sata dnevno pred prenosnim uređajima. Samo nemojte ostatak vremena gledati televiziju - zaključila je dr Tvenge.