Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Stav koji je podelio javnost: Deci ne treba ustajati u prevozu

Tekst novinarke Stefani Fejrington, o tome zašto joj ne pada na pamet da ustupi mesto detetu u prevozu je digao mnogo buke na društvenim mrežama - jedni se slažu, a drugi je osuđuju. Šta vi mislite?

 Izvor: Foto: Profimedia

Kada odrasli ljudi ustupaju mesta deci u prevozu, zapravo im čine medveđu uslugu, smatra američka novinarka Stefani Fejrington, a svoj stav iznelaje u tekstu objavljenom na sajtu "City lab" .

"Tokom vožnje metroom, naš osećaj za empatiju je u prvom planu. Zajedno se njim je i naš dragoceni stav prema deci.

Na primer, pre neki dan smo moja drugarica Svetlana i ja bile u metrou kada je ušla porodica sa sinom, koji je izgledao kao da ima oko šest godina. Majka nas je sve vreme gledala i kolutala očima jer nećemo da ustanemo njenom detetu. Na kraju je glasno rekla: 'Ne brini, sine, neko će uskoro izaći pa ćeš moći da sedneš'. Molim? Zaista?! Dete je izgledalo srećno i zdravo - i više nego sposobno da stoji na sopstvenim nogama. Kada je konačno neko u blizini ustao, žena je brže-bolje potrčala da smesti sina na prazno sedište, kao da mu je to očajnički potrebno.

Povezane vesti

Kao roditelj, jako dobro znam koliko roditeljstvo može da bude teško - posebno u prevozu usred gužve. I istina je da nečiju zdravstveni problem ili nemogućnost da stoji ne mora da bude vidljiva na prvi pogled. Ali, generalno, smatram da ustupanje mesta detetu koje je zdravo i dovoljno odraslo da može lepo da stoji samostalno šalje jako lošu poruku i da predstavlja simptom kulture vaspitavanja dece koja od njih pravi slabiće. Dok se u nekim sistemima prevoza, kao što je slučaj u Oregnu, porodice ohrabruju da oslobode prostor za prevoz sa prioritetom, jer je namenjen za vožnju ljudi sa posebnim potrebama, u većini država se roditelji ipak prema svojoj zdravoj deci odnose kao da su putnici s posebnim potrebama. To neizgovoreno pravilo da odrasli treba da ustaju deci u autobusu čini da verujemo da su naša deca slabašna i na neki način ograničena. A kad se prema njima odnosimo tako, ne samo da im im šaljemo poruku da nemamo dovoljno poveranja u njih - već im i ne dajemo dovoljno prostora da rastu i razvijau se kao ličnosti", piše novinarka.

Povezane vesti

Psiholog Džin Tvendži, autorka knjige "Generacija JA" slaže se da vlada trend podizanja "bebaste" dece.

"Ranije je bilo normalno da sedmogodišnjak sam ide u školu a danas bi zbog toga u SAD imali posla sa socijalnim radnicima," objašnjava ona.

"Podižemo generaciju bez osećaja nezavisnosti i vere u sebe", zaključuje Stefani Fejrington, sećajući se svog odrastanja uz strogu mamu Grkinju, čije bi vaspitne metode danas bile proglašene za kontroverzno.

"Kada bih pala sa bicikla i odrala koleno, odmah bi mi rekla "Prestani da plačeš, živa si!". Mnogo više je govorila "ne" nego "da". Njen pristup učinio nas je istrajnim i samodiciplinovanim. Štaviše, od nas bi očekivala suprotno od onoga što očekuju današnji roditelji – da mi ustupimo mesto odraslima."

"Vožnja u javnom prevozu je odlična prilika da dete nauči da se snađe u masi. Naravno da nije uvek prijatno grliti šipku dok je vozilo u pokretu, ali naučiti da budeš dostojanstven kada ti je neudobno je važan korak u formiranju ličnosti. Zove se: stati na sopstvene noge," završava ona.

Povezane vesti

Najnovije

Vesti

Porodica