Nigerija je puna “fabrika” beba. U njima su zatočene trudne mlade devojke koje puštaju na slobodu nakon porođaja, kad se njihova novorođenčad ilegalno prodaje usvojiteljima, u ropstvo ili za korišćenje u tradicionalnim ritualima. 

Postoje glasine i strahovi da vračevi u zabačenijim delovima zemlje koriste novorođenčad kako bi od njih napravili prah koji donosi sreću, no to nije potvrđeno, a činjenica je da su kupci većinom parovi u braku koji imaju problema sa začećem. 

Većina dece završi u Nigeriji, ali vlasti su uverene da neka deca završe i u Evropi i SAD-u. Uprkos kontraverzi koja prati proces usvajanja u Nigeriji, mnogi stranci i dalje ovde traže decu. A do njih mogu doći prilično lako. 

Eze otvoreno prilazi svakom ko pokaže zanimanje za pronalazak deteta. On živi u Enuguu, gradu na jugoistoku Nigerije, gde u lokalnom restoranu bez pardona svima nudi decu, pa tako i onu “svežu iz materice”. 

Eze radi za ženu koja buduće majke drži na tajnom mestu, a za 50 dolara pristao je da odvede jednog stranog novinara do žene koja vodi fabriku, nakon što mu je novinar rekao da je zainteresovan za dete, ali je prethodno želeo da se uveri da mu govori istinu. 

Pogledajte i Poražavajuća statistika: Svaka dva minuta u Evropi nestane jedno dete

I sam Eze novinara je teško odveo do svoje šefice jer je priznao da je onde bio svega dva puta i da su ga vodili po mraku, verovatno kako ne umeo da prepozna lokaciju. Srećom, vodio ih je dečak koji je znao koga traže, pa su ubrzo došli na cilj. Dnevno se proda minimalno desetak dece 

Kad su došli do Sare, žene koja je glavna, novinaru je potvrdila da trenutno brine za šest devojaka koje treba da rode svakog trena, a koje drži na tajnom mestu. 

Tokom razgovora, do nje je došao mladić koji joj je nešto šapnuo, a za kojeg je ona, nakon što je napustila prostoriju, otkrila da je biološki otac većine dece. 

"Njegov je posao da devojke učini trudnima. On zna kako dobro da obavi posao", objašnjava ona s velikim osmehom. 

Devojčice koštaju 2.000 dolara, a dečaci 2.500. Sara objašnjava da je skupo brinuti se za trudne devojke, kojima daje hranu i krov nad glavom. 

"Plaćam i momcima koji spavaju s njima, ali ih pustim nakon što rode", kaže ona i dodaje da policija nije problem. 

Iako je prema nigerijskom zakonu zabranjena trgovina ljudima, osobe poput Sare preruše se u humanitarce koji se brinu za trudne tinejdžerke, te tako bezbrižno vode posao. 

Ipak, svi znaju kako stvari stoje, jer je još pre 10 godina Unesco objavio izveštaj prema kojem je trgovina ljudima treći najčešći zločin u zemlji, nakon finansijskih prevara i trgovine drogom. Procenjuje se da se najmanje 10 dece dnevno proda.

Izvor: Express.hr

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama.