“Za ponašanje prilikom uzimanja lekova, ispoljenoj smelosti pri vađenju koštane srži, junačkom držanju tokom vađenja likvora, kao i poštovanja saveta doktora i pridržavanja režima ishrane”, dr Đokić ove mališane nagrađuje svojevrsnom diplomom.

Kad ujutru dođe na Dečje onkološko odeljenje Instituta za majku i dete i hodnikom zaori: “Dobro jutro, drugari!”, dan im počne lepo. Zatrče mu se svi u zagrljaj. Posle sledi terapija. Hemoterapija.

“Na našem odeljenju leče se deca obolela od malignih bolesti, koje su među najtežima u pedijatriji. Oni ovde primaju hemoterapiju koja izaziva mučninu, povraćanje, prolive, opadanje kose. Rade se bolne intervencije lumbalna punkcija i aspiracija koštane srži. Došao sam na ideju da moje male drugare nagradim za tu hrabrost. Prvi dečak koji je dobio diplomu bio je presrećan, trčao je hodnikom sa priznanjem u rukama”, kazuje dr Đokić.

On napominje da deci to znači mnogo, da se hvale međusobno kada dobiju diplomu, a oni koji je još nisu dobili skupe hrabrost kako bi i njima bilo uručeno to priznanje.

Sedmogodišnja Jovana, koja bi u septembru trebalo da krene u školu, mesec dana je na ovom odeljenju. Krupnih plavih očiju sedi na bolničkom krevetu, a osmeh joj ne silazi sa lica. Srećna je što ima najboljeg doktora na svetu.

Snuždi se jedino kada se seti da je morala da ošiša kosu koja joj je do pre samo tri nedelje sezala do pola leđa.

“Stvarno ništa ne boli”, uverila je novinare “Blica” ova, bez sumnje, hrabra devojčica. “Kada mi je doktor vadio koštanu srž, osetila sam samo malo trnjenje. Pitala sam ga kada će da me ubode iglom, a on je rekao da je gotovo. Kao da me je anđeo dodirnuo”, izgovara u dahu ova devojčica, dok ponosno drži diplomu.

Mala Mia dotrčava vukući mamu jednom rukom, dok u drugoj drži diplomu. Želi i ona da se slika sa doktorom i priznanjem za hrabrost. Njima to znači mnogo. I više nego što možemo da zamislimo. A teško da se može naći neko ko je više od njih zaslužio ovo priznanje.