Njegov dvanaestogodišnji sinčić Ksijao Kijang pati od poremećaja zbog kojeg su mu ruke, noge i leđa povijeni i zbog kojeg ne može da hoda. Njegov otac smatra da je obrazovanje veoma važno i zato mu nije teško da svakog dana sam odnese Ksijaa u školu.

Ova porodica nije u zavidnoj finansijskoj situaciji, pa Ju radi kao zemljoradnik kako bi mogao da izdržava sebe i Ksijaa. Ipak, iako se na poslu umara, on od septembra svakog jutra ustaje u 5 časova, sprema užinu za svog sina, potom ga budi, spušta u korpicu koju stavlja na leđa i nosi ga u školu koja je udaljena čak 14 kilometara. Ksijao je visok samo 90 centimetara, ali njegovom tati ipak ne može biti lako, pre svega iz razloga što je od početka tekuće školske godine, po svojoj proceni, prešao više od 2500 kilometara.

„Znam da su fizičke sposobnosti mog sina ograničene, ali s njegovim umom je sve u redu. Međutim, nisam mogao da pronađem školu koja bi ga prihvatila - stalno su ga odbijali,“ rekao je Ju za CEN i dodao da je jedina škola koja ga je prihvatila udaljena od njihove kuće čak sedam kilometara i da nijedan autobus ne prolazi tim putem.

Ipak, trud ovog požrtvovanog oca nije uzaludan – Ksijao je najbolji učenik u svom odeljenju!

„Znam da će on postići velike stvari“, ponosan je Ju.

Kineske vlasti bile su dirnute ovom pričom, zbog čega će obezbediti ovoj maloj porodici smeštaj koji je bliži Ksijaovoj školi.

Četdesetogodišnji Ju Ksukang je samohrani tata iz kineske provincije Sečuan koji svakog dana svog sina nosi u školu i pri tome pređe 14 kilometara.