Džo Streton iz Velike Britanije nije uspevala da pronađe pravog partnera, zbog čega je u tridesetoj godini donirala svoje jajne ćelije kako bi pomogla ženama da se ostvare kao majke i ne bi li, kako kaže, „deo nje bio negde tamo“. Pet godina kasnije, pronašla je čoveka svog života, te je i sama je pokušala da začne, ali joj to nije polazilo za rukom. Zbog toga su se ona i njen partner Mark Fenton za prostupak ICSI, metodu sličnu vantelesnoj oplodnji.

Nakon što je skratila svoje radno vreme, prestala s konzumacijom alkoholnih pića i povećala unos cinka i gvožđa, ovoj dami se njena nesebičnost vratila u vidu nagrade: lekari su je obavestili da je u drugom stanju. Danas, Džo je majka dve dečaka – dvogodišnjeg Finleja i četvoromesečnog Salivana, od kojih su obojica rođeni zahvaljujući postupku ICSI-ja. Međutim, ona smatra da je oplodnju olakšalo još nešto.

„U principu, opustila sam se. Bila sam zadovoljna i pustila da sve ide svojim tokom. Došla sam do stadijuma u životu kada više ne žurim da napredujem u karijeri, pa sam bila i smirenija“, objašnjava Džo.

Ona ističe da je njena porodica sada potpuna i da je presrećna svojim životom. Ona, ipak, dodaje da je saznala da je jedna od njenih doniranih jajnih ćelija pomogla jednoj ženi da se ostvari kao majka i da je rođena devojčica. Po zakonu, dete rođeno zahvaljujući ovakvih procesima oplodnje može da sazna identitet donatora i kontektira ga nakon što napuni osamnaest godina. Zato se Džo i njen suprug već pripremaju za to da će im jedno gana, možda, na vrata zakucati devojka čija je Džo biološka majka.

„Ne želim da budem ta koja će uspostaviti kontakt“, kaže Džo, stavljajući do znanja da ne želi da se na takav način upliće u život devojčice. „Ipak, bila bih presrećna kada bi ona pronašla mene. To je na njoj. S vremena na vreme pomislim kako će se jednog dana pojaviti...“