Istraživanje, sprovedeno na Univerzitetu MekGil, može delimično da objasni zašto, na primer, jedan blizanac oboli od raka, a drugi ne. Da bi ispitali koliko često se određene mutacije pojavljuju u ranim razvojnim fazama, naučnici su proučavali genome 92 para identičnih blizanaca. Posmatrali su stotine hiljada lokacija u genomima, tražeći razlike između blizanaca u osnovnim parovima, koji su označeni slovima, a čine DNK lanac.
Zaključak do koga su došli pokazuje da prosečan par blizanaca nosi 359 genetskih razlika koje se javljaju u ranoj fazi razvoja. Međutim, ograničavajući faktor u ovom istraživanju je bilo to što su ispitivali samo DNK iz krvi, dok se određene ćelije u organizmu češće dele, pa time i mutacije mogu biti veće. Druge ćelije, poput moždanih, ne regenerišu se mnogo i verovatno ostaju stabilne.