Studijom je bilo obuhvaćeno više od 800 trudnica koje su bile u Nacionalnom porodilištu u Dablinu. Oko 400 žena je tokom trudnoće nastavilo sa svojom uobičajenom ishranom, dok je druga polovina dobila savet da se prebaci na režim ishrane sa niskim glikemijskim indeksom (one nisu smanjivale unos kalorija samo su izbegavale ugljene hidrate).

Glikemijski indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo šećera u krvi posle uzimanja iste količine određene vrste hrane



Oko 48 odsto žena iz prve grupe je dobilo više kilograma nego što je preporučeno, dok je samo 38 odsto žena koje su prešle na hranu sa niskim glikemijskim indeksom dobilo prekomernu težinu. Trudnice koje su primenjivale savete, kilažu su u proseku povećale za 12.2 kilograma.

Namirnice koje imaju nizak glikemijski indeks sporo oslobađaju šećer u krvotok. Integralne žitarice, crni hleb, i smeđi pirinač imaju manji glikemijski indeks od belog hleba, belog pirinča i kornfleksa.

Istraživači upozoravaju da prekomerno povećanje težine u toku trudnoće utiče i na povećane potrebe za carskim rezom, a isto tako i na zadržavanje težine nakon porođaja, a istovremeno je i predispozicija za razvoj gojaznosti u kasnijem životu.

Institut za medicinu preporučuje da žene normalne telesne težine u trudnoći treba da dobiju  između 12  i 14 kilograma.