U studiji sprovedenoj na Univerzitetu u Oregonu, istraživači su proučavali 200 porodica čija su deca uzrasta od 2 do 4 godine kako bi utvrdili u kojoj meri način života roditelja utiče na nivo fizičke aktivnosti kod dece.
Oni su primetili da većina dece provodi 4 do 5 sati dnevno u sedećem položaju, ali da deca koja manje vremena provode sa svojim roditeljima u proseku provedu 30 minuta duže u sedećem položaju gledajući televiziju ili igrajući video igre.
“Pola sata tokom jednog dana možda ne deluje kao značajan vremenski period, ali tih pola sata pomnožite sa 7 dana nedeljno, zatim sa danima u mesecu, godini i shvatićete koliko veliki uticaj to ima na dečje aktivnosti. Ukoliko ta deca svaki dan provedu 30 minuta duže igrajući se aktivno, to je na nedeljnom nivou 210 minuta više fizičke aktivnosti”, rekao je šef istraživanja Dejvid Šari.
On je takođe istakao da je višečasovno sedenje veoma alarmantan podatak.
“Iako neka deca taj period sedenja provode igrajući se, to nije dovoljno. U ovom uzrastu, od druge do četvrte godine, fizička aktivnost je veoma važna za dalji razvoj deteta”.
U drugoj studiji, Šari i njegove kolege posmatrali su iste porodice i zaključili da su aktivne igre bile češće kod dece čiji se roditelji igraju s njima i posvećuju im više pažnje. Ali autori smatraju da je svaki vid roditeljskog angažovanja važan za razvoj deteta, pa čak i ako roditelj samo posmatraju dete kako se igra ili ga voze na trening.
“Kada su deca veoma mlada, igranje je za njih najvažnija aktivnost, tako da su roditeljska podrška i ohrabrenje veoma važni. Kada deca predškolskog uzrasta ne izlaze mnogo i sede u kući gledajući televiziju, to znači da treba podstaći roditelje da se uključe u aktivnosti svoje dece”, smatra Šari.