Ljudi koji puše, piju, loše se hrane, a uz sve to su fizički neaktivni, imaju tri puta veću stopu smrtnosti od karcinoma i bolesti srca, a čak četiri puta veću stopu smrtnosti od ostalih uzroka, u poređenju s osobama sa zdravim životnim navikama.
Ali, nije sve tako crno. Naučnici su otkrili da promena životnih navika može da pomogne u zaustavljanju štete.
Studija objavljena u časopisu Archives of Internal Medicine trajala je punih 20 godina, a uključivala je nešto manje od 5000 ispitanika.
Rizična ponašanja su definisana kao: pušenje, konzumiranje voća i povrća manja od tri puta dnevno, zatim manje od dva sata nedeljno bavljenja fizičkom aktivnošću i unos alkohola veći od 125 ml za žene i veći od 190 ml za muškarce.