U jevrejskoj religiji, rođenje deteta se u isto vreme smatra i božjim blagoslovom, i dužnošću roditelja koja mora da bude ispunjena. Želja za plodnošću se zato iščitava u brojnim svadbenim običajima Jevreja. U cilju plodnosti, na svadbi se priprema i služi riba - simbol plodnosti, peku se obredni hlebovi, izgovaraju molitve, izvode plesovi za plodnost.
Molitvom do muškog potomstva
Izostanak muškog potomstva je za roditelje tradicionalnih shvatanja predstavljao izvor brige i nezadovoljstva. Dečaci su nastavljali lozu i preuzimali brigu o imanju, dok je devojčice trebalo više čuvati, zaraditi za njihovu svadbu, i na kraju ih zauvek predati drugoj porodici. Zbog toga se preduzimao niz mera u cilju dobijanja muške dece. Najviše se uzdalo u molitve, koje su se izgovarale tokom prvih četrdeset dana trudnoće - jer se, kako se verovalo, tada određuje pol deteta. Postojale su i molitve koje su se izgovarale kraj kreveta, neposredno pre seksualnog čina. Zanimljivo je i verovanje da je za začeće sina neophodno da žena prva dostigne vrhunac tokom odnosa. Od narodnih recepata, najjača je bila moć pepela pupčane vrpce nekog muškog deteta, od koje se spravljao napitak koji je trudnica pila.
Mada u savremeno doba jevrejski roditelji smatraju zastarelim mnoge koncepte i verovanja iz prošlosti u vezi sa trudnoćom, ona su još sačuvana u Tori, jevrejskim zakonima, kao i u kolektivnom sećanju, a često se i danas simbolično praktikuju, kao znak poštovanja prema religiji predaka.
Amajlije sa Božjim imenom
Čin začeća se smatra činom božje kreacije, ali se za rast i razvoj fetusa smatraju odgovornim i budući roditelji. Bog je «partner» roditelja u trudnoći. On stvara detetovu dušu, nadgleda trudnoću i predodređuje njen ishod. Žene preduzimaju brojne mere opreza kako bi sprečile pobačaj i budućoj bebi omogućile bezbedan razvoj i dolazak na svet. One se okreću tradicionalnim metodama - molitvi, činjenju dobročinstava, košer hrani (upotreba namirnica se zasniva na starozavetnim propisima i nizu strogih, kanonizovanih zabrana), ali i narodnim lekovima - magijskim napicima, amajlijama, bajanjima. Uobičajene su amajlije sa ispisanim Božjim imenom, imenima anđela ili prigodnim molitvenim tekstovima. Oko vrata se nose osvećeni novčići, a na prstu i «zaštitni kamenovi» - kalcedonit ili rubin.
Zaštitni pojas za buduću mamu
Mnoge trudnice su vezivale i zaštitni pojas oko stomaka. U ranijim vremenima, pojas je bio od svile, a u 18. i 19. veku - svila je zamenjena kitovim kostima i kožom. Pojas nije imao samo praktičnu, već i magijsku funkciju. Njegova dužina je bila merena pomoću obima rabinovog groba, ili je uplitan od traka u pet različitih boja, prilikom čega su izgovarana imena pet demona. Mogao je da bude ukrašen amajlijama, ali i katancima, koji su simbolički štitili fetus od zlih očiju.
Otac deteta takođe tokom trudnoće izgovara molitve. Postoji izreka da je trudnoća jedini period kada otac može da uživa u svom detetu. Po rođenju, dete se zaljubljuje u majku, baka preuzima domaćinstvo, a na oca svi zaboravljaju do sledeće trudnoće!
Tumačenje snova
Roditelji obraćaju značajnu pažnju snovima koje imaju tokom trudnoće, smatrajući da snovi predviđaju njen ishod, kao i sudbinu deteta. Prema Talmudu, otac koji sanja lozov čokot sa mnogo grozdova, može da očekuje uspešan dolazak deteta na svet, a sanjati maslinovo drvo znači mnogo sinova.
Jevrejska babica
Kada dođe vreme porođaju, na scenu stupa jevrejska babica (bubbeh, na jidišu - baka), koja po tradiciji pruža i emocionalnu podršku, i fizičku pomoć, i duhovno vođstvo kroz čin porođaja. Jevrejska zajednica je vodila računa da svaka, pa i najsiromašnija jevrejska žena ima na porođaju kraj sebe babicu. Porodilja je obično postavljana u čučeći položaj, a babica joj je pružala oslonac svojim telom. Kao mudra i iskusna žena, babica je znala mnoge trikove koji olakšavaju porođaj - kako da nanese ulje da bi dete lakše prošlo kroz porođajni kanal, gde da pritisne kako ne bi došlo do cepanja tkiva kod porodilje i kako da spreči obmotavanje pupčane vrpce oko bebinog vrata.
Po rođenju, babica je imala zadatak da ženskom detetu probuši uši i provuče crveni konac, ili da crvenu traku veže oko bebine ruke.
Svetovno i versko ime
Sa rođenjem deteta se ne završavaju obaveze jevrejskih roditelja prema svojoj veri i tradiciji. Oni bi trebalo da detetu daju i sekularno (svetovno) i hebrejsko ime (versko), koje će biti korišćeno tokom obreda u sinagogi. Tek nakon rođenja deteta, organizuje se okupljanje prijatelja i rodbine, jer se smatra opasnim da se unapred organizuje ovaj ritual, budući da tako može da se privuče pažnja zlih duhova. Skup se organizuje prvog Sabata po detetovom rođenju (petak uveče), i tada se izgovaraju molitve u bebinom prisustvu, kako bi ona mogla da čuje poruke Tore. Tom prilikom se donose sitni pokloni, koji teraju zle duhove. Za roditelje dečaka, sledeći korak jeste obrezivanje, četiri hiljade godina star jevrejski ritual, koji se izvodi osmog dana dečakovog života, u kući ili u sinagogi. Čovek specijalno obučen za obrezivanje - mohel, vrši ovaj ritual pre zalaska sunca, a za to vreme dete pridržava deda po muškoj liniji, kome se tako ukazuje najveća čast.
Jovana Papan