Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

'Ne davati antibiotike rutinski': Farmakolog upozorava da budemo obazrivi sa lekovima

Prof. dr Srđan Pešić upozorava na opasnost od preterane upotrebe antibiotika, naročito sada u vreme pandemije virusa korona.

 Izvor: Foto: Printscreen / YouTube medijski istraživački centar

Tokom pandemije virusa korona upotreba antibiotika se udvostručila. Građani su od straha počeli da unose prevelike doze vitamina i lekova. Najnoviji portokol koji se sprovodi za lečenje kovid pacijenata izričito naglašava da se antibiotici ne smeju davati rutinski, jer mogu imati kontra dejstva. Može se dogoditi da postanemo rezistentni, pa da ne pomognu kada to zaista bude trebalo.

Povezane vesti

Povezane vesti

"Potrošnja pojedinih antibiotika koji se izdaju u apotekama u decembru mesecu uvećana je od pet do sedam puta u odnosu na prosečnu mesečnu potrošnju u 2019. godini, a injekcionih, odnosno infuzionih, koji se primenjuju u bolnicama, od pet do 10 puta", rekla je u intervjuu za Kurir Sanja Radojević Škodrić, v. d. direktora RFZO.

11. verzija protokola lečenja pacijenata obolelih od kovida glasi: "Ne davati antibiotike rutinski", a uz to dodato je i da zbog toga može porasti rizik od ozbiljnih neželjenih dejstava.

Prof. dr Srđan Pešić, klinički farmakolog, ističe za Kurir da antibiotici nisu indikovani kada je reč o kovidu, i da se upotrebljavaju samo ako dođe do upale pluća.

"Kod nas se antibiotici uglavnom pišu svakom pacijentu ili ih ljudi sami uzimaju. To dovodi do povećane rezistencije bakterija izazivača drugih infekcija i predstavlja opasnost za period posle. Zato možemo imati problem da lečimo neke banalne infekcije", kaže prof. Pešić.

Lekar naglašava i da u Americi godišnje umre 35.000 ljudi od infekcija izazvanim različitim vrstama bakterija.

"Okruženi smo bakterijama koje kod prekomerne primene antibiotika razvijaju mehanizme i postaju otporne na njih. Pneumokok, najčešći izazivač respiratornih infekcija, pluća ili uha, zbog obimne upotrebe antibiotika u visokom je procentu rezistentan na peniciline, makrolide, kotrimoksazol. Streptokok, koji najčešće dovodi do upale grla, s vremenom je postao otporan na peniciline. Upalu mokraćnih puteva izaziva ešerihija koli, koju smo u prošlosti uspešno lečili kotrimoksazolom ili ciprofloksacinom, a sada ta bakterija nije osetljiva na njih. Ako nastavimo s ovakvom neracionalnom upotrebom antibiotika, nećemo imati čime da lečimo te infekcije", ističe prof. Pešić i naglašava:

"Već sada po bolnicama imamo bakterije koje su rezistentne i na 10 antibiotika - klebsijela, acinetobakter, pseudomonas, klostridija. Postoje i bakterije rezistentne na sve poznate antibiotike! Suština je da antibiotike propisujemo samo kad je neophodno, da ih štedimo. Ne olako. Ne kod virusnih infekcija. Ne preventivno. Ne iz straha da će doći do superinfekcije bakterijom. Samo onda kada smo sigurni da postoji bakterijska infekcija".

Farmakolog Pešić ističe i da je odgovornost na svima nama i da treba razmišljati o lečenju budućih generacija i biti racionalan.

"Predviđa se da će 2050. godine više ljudi u svetu umirati od ovih rezistentnih infekcija nego od raka. To je više od 10 miliona ljudi. Nema više novih antibiotika, a sve je više rezistentnih bakterija, takozvanih superbag (super bug) ili bed bag (bad bug). Pre 20-30 godina godišnje se inoviralo i do 10 novih antibiotika, danas jedan ili nijedan."  

Pročitajte i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Zapratite nas i na Instagramu!

Pogledajte ovu objavu na Instagramu.

Objavu dijeli Uživajte u roditeljstvu! (@yumama.rs)

Najnovije

Vesti

Porodica