'Potiskivanje emocija ili osećaj stida može da bude kao bumerang kod deteta': Psiholog o pedofilima i zaštiti najmlađih

Psiholog Aleksandra Đurić govorila je o sigurnosti naše dece, osvrnuvši se na aktuelnu vest o manijaku iz lifta.

Nažalost, to nije jedini slučaj napastvovanja dece.

Sličnih slučajeva ima i u ruralnim sredinama, gde su deca takođe u opasnosti. Napadi na decu su učestali i na internetu, gde putem društvenih mreža devijantni umovi šalju svoje obnažene fotografije.

Psiholog Aleksandra Đurić u Pulsu Srbije na Kurir televiziji govorila je o oporavku dece koja su preživela takvu traumu.

"Treba razdvojiti šta je preventivna uloga, a šta kad dete doživi tako traumatično iskustvo. Prevencija je važna, roditelji treba da pripreme decu na potencijalne opasnosti", kaže Aleksandra Đurić.

"Važno je voditi računa, kada se s decom razgovara, o načinu na koji te informacije plasiramo. Deca do sedam godina ne mogu da apsorbuju informacije koje su komplikovane i apstraktne."

"Roditelji treba da se spuste na nivo dece, da li kroz priču ili crtež ili neku vrstu metafore. Kod male dece ne treba direktno govoriti o opasnostima, već pronaći adekvatni kanal komunikacije."

"Porodica je izvor stabilnosti. To je mesto gde dete treba da povrati potrebu za sigurnošću. Preporučljivo je da deca promene ponašanje posle stresa, to je prirodna reakcija. O tome treba otvoreno komunicirati."

"Potiskivanje emocija ili, ne daj bože, osećaj stida, može da bude kao bumerang kod deteta. U razgovoru sa detetom, u skladu sa njegovim individualnim potrebama, treba kreirati strategiju. Na primer, da uvek neko ide s detetom u školu, ako mu tako odgovara. Ili da se s grupom vršnjaka kreće ulicom. Važno je da dete povrati osećaj sigurnosti prema ljudima."

"Potreba za sigurnošću i bezbednošću je osnovna ljudska potreba", rekla je.

"Prezaštititi dete možda može da pomogne u datom trenutku, ali to nije rešenje na duge staze", zaključila je Aleksandra Đurić.

Pročitajte i...