Ona je na skupu, povodom nedelje imunizacije koja se obeležava od 23. do 29. aprila, kazala da Batut prati epidemiološku situaciju koja se odnosi na epidemiju morbila u Srbiji, ali i sve druge zarazne bolesti.

"Epidemija malih boginja koja se pojavila u našoj zemlji rezultat je neadekvatnog obuhvata MMR vakcinom ciljne populacije, koja je dovela do urušavanja kolektivnog imuniteta", rekla je Jovanović i dodala da su apeli da se deca vakcinišu dali rezultate i povećan obuhvat imunizacijom.

U Srbiji je posle 25 godina u toku najveća epidemija morbila, sa prvim smrtnim slučajem posle 20 godina. Epidemija je počela u oktobru 2017. godine i do danas je zaraženo 4.858 obolelih i 15 smrtnih ishoda.

Kalendar imunizacije: Spisak obaveznih vakcina od rođenja do punoletstva

Vakcinacija se sprovodi u cilju sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti i najbrži je i najjeftiniji način kontrole, kojim se odstranjuju i na kraju iskorenjuju mnoge zarazne bolesti i zato predstavlja prioritet u zdravstvenoj zaštiti.

Državni sekretar ministarstva zdravlja Meho Mahmutović ukazao je da je u Srbiji uveden novi trogodišnji program obavezne i preporučene imunizacije.

Programom je predviđeno uvođenje obavezne vakcinacije dece protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije, zatim pasivna imunizacija prevremeno rođene dece protiv oboljenja izazvanih respiratornim sincicijelnim virusom, kao i obavezna imunizacija zdravstvenih radnika protiv malih boginja, zaušaka i rubele.

"Ministar zdravlja stalno ističe da je primarna medicina najznačajniji deo našeg zdravstva i da se više ulagati u primarnu medicinu i prevenciju. Svaki dinar uložen u prevenciju štedi jedan evro u lečenju pacijenata", naglasio je Mahmutović.

Prema Kalendaru obavezne imunizacije u Srbiji vakcinacija se sprovodi protiv tuberkuloze, difterije, velikog kašlja, tetanusa, dečije paralize, hepatitisa B, morbila, zaušaka, rubele, oboljenja izazvanih virusom influence tip B i oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije.

Šefica Kancelarije SZO za Srbiju Žofia Pustai naglasila je da vakcine na godišnjem nivou spasu dva do tri miliona života i one su deo razvojnih ciljeva bez kojih nema daljeg razvoja.

Da li su vakcinacija i autizam povezani?

Ona je ukazala da Srbija nije jedina zemlja koja ima problem sa morbilama - malim boginjama i da taj problem imaju Ukrajina, Rumunija, Francuska, Italija, Grčka.

"Ono što je važno da su vakcine bezbedne, da su lako dostupne i da svaka treba da igru ulogu u društvu kako bi se povećao obuhvat vakcinisanih", pojasnila je Pustai.

Cilj sistematske obavezne imunizacije je dostići i održati 95 odsto i viši obuhvat na nivou celokupne populacije dece.

U 2017. godini u Evropskom regionu SZO, u epidemiji morbila prijavljeno je 21.315 obolelih, sa 35 smrtnih ishoda, što je četiri puta više u odnosu na 2016. godinu.