Publika će tako imati prilike da vidi fenomenalnu predstavu „Petruška“, napravljenu po čuvenom avangardnom baletu Igora Stravisnkog, u kojem ljudi igraju lutke. Sto tri godine nakon senzacionalne premijere baleta u Parizu, Državno pozorište lutaka iz Tule (Rusija) odlučilo je da sprovede eksperiment avangardan koliko i originalna predstava, primenjujući ideju koja se činila kao logičnija interpretacija radnje Stravinskog i Benoa. Zaista, zašto bi ljudi morali igrati lutke koje plešu? Možda bi umesto toga lutke mogle da zaigraju? Aleksandar Staviski, reditelj iz Sankt Peterburga, u saradnji s dobitnicom Odlikovanja za umetnost Ruske Federacije Neli Poljakovom, oživeo je bleštavilo petrogradskih uličnih pozornica iz nedelje Maslenice, prikazujući grad prekriven najsvežijim februarskim snegom, s vrteškama i orguljama starog mađioničara. A onda se dešava čudo na pozornici: zahvaljujući virtuoznosti lutkara, lutke počinju da plešu bolje nego bilo koja živa osoba! Glumci takođe plešu. Može se reći, bez preterivanja, da „Petruška“ u potpunosti  otključava bogat potencijal ove savremene pozorišne trupe.

Tu je zatim „Začarani u gavranove“ (Pozorište lutaka Bratislava), magična bajka o samopožrtvovanju sestre koja zahvaljujući snažnoj volji i istinskoj ljubavi spasava od kletve svojih sedmoricu braće. 

Za decu uzrasta od četiri do osam godina nam iz Mađarske (Pozorište lutaka „Grif“, Zalaegerseg) dolazi dirljiva predstava „Lenka i Palko“. Palko ide u školu i mršav je poput mladog meseca. Lenka ide u obdanište i debeljuškasta je kao pun mesec. Drugi im se stalno rugaju. Jednog dana ovo dvoje dece sreću se na igralištu i nastaje prelepa priča o prijateljstvu i toleranciji.

Koliko često imate priliku da pogledate lutkarsku predstavu iz Irana? Pravo iz Teherana u Suboticu sa predstavom „Kofer i psetance“ i lutkama u prirodnoj veličini (marotte) dolazi nam Pozorište „Dimak“. 

Rumunska predstava Pozorišta „Puk“ iz Kluž-Napoke „Ulica anđela” konstruisana je kao vizuelna pesma, odnosno neverbalna lutkarska predstava koja ilustruje povezanost sveta ljudi i fantastičnog univerzuma anđela, dok je bugarska predstava „Ribar i zlatna ribica“ (Teatar „Aladin“, Sofija) vesela, živopisna i poučna bajka za decu i odrasle o starcu Ratku koji je ulovio zlatnu ribicu. 

Prvi put na Festival dolazi i pozorište iz - Australije! Sidnejsko pozorište lutaka odigraće predstavu „Nelina krila“ – divno i nežno istraživanje dečjeg sna o letenju.

Očekuje nas i „Povratak razbojnika Hocenploca“ (Pozorište lutaka Bobita, Pečuj, Mađarska), koji je ovog puta pojeo sve bakine kobasice i kiseli kupus, a to je tek početak gnusnih nevaljalština ovog lopova!

Za decu od pet do 95 godina biće odigrana „Prva priča” (trupa Točka na I, Zagreb, Hrvatska), lutkarska predstava koja na inovativan i poetičan način nastoji približiti deci, ali i odraslima, priču o prvom čoveku, nama i svetu koji nas okružuje.

Predstava “Povest o ikonopiscu Dionisiju” (Regionalno pozorište lutaka „Teremok“, Vologda, Rusija) pozorišna je fantazija o životu i delu velikog umetnika koji je stvarao i živeo u skladu sa svojom verom. Radnja je isprepletena duhovnim tekstovima i pojanjem, ritualima i narodnim pesmama ruskog severa.

Organizator izražava posebno zadovoljstvo što je u prilici da na Festivalu prikaže i četiri domaće predstave: „More mašte“ (Pozorište lutaka Niš) - muzički spektakl sa improvizovanim lutkama (koja će otvoriti Festival u nedelju, 24. septembra), „Aska i vuk“ Malog pozorišta Duško Radović iz Beograda za koju je muziku pisao Aleksandar Lokner (Bajaga i Instruktori), „Petar Pan“ Pozorišta mladih iz Novog Sada, u kojoj naslovnu ulogu igra mlada glumačka zvezda Slaven Došlo i „Orfej“ Dečjeg pozorišta Subotica, koja na poseban, deci prilagođen način interpretira jedan od najpoznatijih grčkih mitova.

Svaka od predstava će biti izvedena na izvornom jeziku, od 24. do 28. septembra, u Dečjem pozorištu Subotica, Pozorištu „Deže Kostolanji“ i Narodnom pozorištu – scena „Jadran“.

Festival će dodeliti Gran pri za najbolju predstavu u celini, nagradu za najbolju režiju, nagradu za najbolju scenografiju, nagradu za najbolju originalnu muziku, nagradu za najbolje estetsko i tehnološko rešenje lutaka i nagrade za glumačko/animatorsko majstorstvo (pet ravnopravnih nagrada). O svemu će odlučivati žiri koji će raditi u sastavu: ruski istoričar i teoretičar pozorišta, scenarista i pedagog dr Boris Goldovski (Rusija); poljski reditelj, teatrolog i dramaturg Jaroslav Antonjuk (Poljska); profesorka, teatrolog i direktorka pozorišta dr Oana Leahu (Rumunija); dramaturg i upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu dr Zoran Đerić (Srbija) i teatrolog dr Zoran Maksimović (Srbija).

Više detalja o predstavama sa satnicom izvođenja možete pronaći na sajtu Festivala.

Svi programi Međunarodnog festivala pozorišta za decu besplatni su za sve posetioce!