Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Način na koji se Island bori protiv Daunovog sindroma zaprepastio svet: Ne gledamo na abortus kao na ubistvo

Vest da je Island vodeća zemlja u “iskorenjivanju Daunovog sindroma kod novorođenčadi” nedavno je podigla veliku medijsku prašinu i izazvala zgražavanje ljudi širom sveta.

 Izvor: Foto: Profimedia

Sve je više prenatalnih testiranja kojima se podvrgavaju trudnice širom Evrope i Sjedinjenih Država, kojima se mogu otkriti hromozomske anomalije koje uzrokuju teška oštećenja ploda, pa je tako značajno smanjen broj beba koje se rađaju sa Daunovim sindromom, a pogotovo na Islandu.

Naime, otkako su takva testiranja uvedena na Islandu početkom 2000. godine, velika većina žena, njih gotovo 100 odsto, s rezultatom testiranja pozitivnim za Daunov sindrom, odluče da prekinu trudnoću.

Prenatalno testiranje nije obavezno za trudnice na Islandu, ali se o njegovom postojanju mora informisati svaka buduća majka. Tako se na Islandu, čija je populacija 330.000 ljudi, godišnje rađa samo jedna do dve bebe s Daunovim sindromom. Te bebe su obično rezultat nepouzdanosti testa.

Kombinovani odabir koji se obično sprovodi u 12. nedelji trudnoće, sastoji se od procene rizika na temelju starosti trudnice, analize uzorka krvi i ultrazvučnog pregleda, a otkriva rizik na Daunov sindrom i još neke poremećaje. Pouzdanost ovog testiranja je oko 85 odsto.

Povezane vesti

Zakon na Islandu omogućuje trudnicama da se odluče na prekid trudnoće i nakon 16 sedmica ako se utvrde abnormalnosti na fetusu.

Helga Sol Olafsdottir savetuje trudnice na Islandu koje se odluče na prekid trudnoće.

"Za nas abortus nije ubistvo. Gledamo na taj čin kao na nešto što smo okončali. Okončali smo nečiji život koji je mogao biti pun komplikacija, mi sprečavamo patnju za dete i porodicu. Mislimo da je pravednije tako, nego to nazvati ubistvom, to je crno-bela slika. Život nije ni crn niti beo. Život je siv", objašnjava ona.

Deca s Daunovim sindromom najčešće, ali ne uvek, imaju specifičan oblik lica. Mogu imati različite komplikacije, od kojih su neke istaknutije tokom odrastanja: srčane mane, sklonost zaraznim bolestima, gojaznost, problemi sa štitanjčom i drugi, ali životni vek osoba s Daunovim sindromom se znatno povećao. Godine 1929. beba rođena s ovom bolesti često nije živela duže od 10 godina. Danas, osoba s Daunovim sindromom u proseku doživi 50 i više godina, u zavisnosti od težine zdravstvenog problema.

Povezane vesti

Najnovije

Vesti

Porodica