Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Razvoj bebe: Uticaj ishrane u prvoj godini života na sve aspekte odrastanja

Ishrana dece je ključni faktor rasta i razvoja svakog deteta i u velikoj meri utiče na sve aspekte odrastanja: fizički, emotivni, socijalni i mentalni.

 Izvor: Foto: Shutetrstock

Za razliku od odraslih, deci je potrebna veća količina hrane srazmerno telesnoj masi i to podrazumeva snabdevanje organizma belančevinama, mastima, ugljenim hidratima, vitaminima, mineralima i drugim esencijalnim supstancama. Sama činjenica da odojče (dete u prvoj godini života) u prvih šest meseci života udvostruči svoju porođajnu masu, a na kraju prve godine je utrostruči, ukazuje na značaj pravilne ishrane. Nepravilna i nedovoljna ishrana oštećuje organizam i zdravlje dece što često dovodi do energetskog deficita i pothranjenosti.

Šta jedu bebe?

Ishrana odojčeta se može podeliti na više tipova: prirodnu, mešovitu i veštačku.


Dojenje je prirodna ishrana
(exclusiv) kada odojče dobija isključivo humano (majčino) mleko. Mešovita ishrana (mixed) se često naziva i dohrana. Ona može biti suplementarna (supplementary) kada se kombinuje humano mleko i adaptirana mlečna formula kod dece od četvrtog odnosno šestog do dvanaestog meseca života i komplementarna (comlementary) kada se kombinuje humano mleko ili adaptirana mlečna formula sa nemlečnom hranom pa se naziva i nemlečna. Veštačka ishrana se naziva substitutivna (artificial) kada odojče dobija samo adaptiranu mlečnu formulu, ali ne kravlje mleko.


Majčino mleko je najsavršenija i nezamenjiva hrana za odojče, jer je  prilagođeno potrebama bebe. Osim što obezbeđuje prirodnu ishranu dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet.

Kada je vreme za nemlečnu ishranu?

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Evropskog udruženja za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPHGAN) komplementarna, nemlečna ishrana se uz nastavak dojenja uvodi tokom cele prve godine, a počinje između 4. i 6. meseca života. To je uzrast kada se postepeno smanjuju zalihe minerala, posebno gvožđa, a to je i period veće aktivnosti odojčeta zbog postepenog razvoja psihomotornih funkcija.


U ovoj fazi počinje: rast zuba (denticija), lučenje pljuvačke, razvijanje ukusa, sazrevanje organa za varenje pa odojče počinje da sitni, drobi, žvaće i guta čvrstu hranu. U tom uzrastu dete počinje čvrsto da drži glavu i vrat, da stabilno sedi, počinje zainteresovano da gleda ljude oko sebe kako jedu i da stavlja ruke u usta. Kada je odojče ubrzo gladno posle bogatog mlečnog obroka, noću nemirno spava, plače kada vidi hranu, pruža ruke i žvaće sve što mu je „na dohvat ruke“ znači da je spremno za uvođenje nemlečne hrane.

Koje namirnice se prvo uvode?

Preporučuje se postepeno uvođenje žitarica, voća, povrća, mesa i drugih hranljivih, gradivnih i zaštitnih namirnica. Redosled uvođenja pojedinih namirnica nije toliko bitan. Bitno je da se najpre uvodi svega par kašičica nove hrane, pa se postepeno povećava količina; u razmacima 5-7 dana, u prepodnevnim satima i nikada dve nove namirnice istovremeno.


Obično se prvo počinje sa davanjem žitarica (pirinač i kukuruzno brašno), ali i drugih (proso, heljda, kinoa, amarant i slično) koje ne sadrže gluten. Vrlo brzo se, između 5. i 7. meseca života prelazi na žitarice sa glutenom (pšenica, raž, ječam, ovas i slično). Nakon obroka od žitarica uvode se kašice od voća i povrća, a samim tim se unos minerala i vitamina povećava. Voće se uvodi prvo u vidu sokova zatim u vidu kašica i pirea. Daju se: jabuka, kruška, kajsija, banana, šljiva, breskva, bundeva, dinja ili lubenica  u obliku kompota i kašica bez šećera. Sa punih 6 meseci se može kombinovati i mleveni keks u kašicama.


Mnoge gotove kašice sadrže probiotik bifidobakteriju koji blagotvorno deluje na ravnotežu crevne flore. Od povrća se daju: šargarepa, krompir, tikvice, brokoli, blitva, paškanat, celer, karfiol, spanać, grašak, boranija, sočivo i pasulj.


Meso
je važan izvor belančevina, gvožđa i vitamina B. U početku se daje pasirano sa povrćem, kasnije se gnječi, a seckano se daje već od 10. meseca života. Riblje meso, naročito bela, sveža riba (oslić, orada, mrena i sl.), je lako svarljiva hrana za odojče, sadrži puno minerala, joda, gvožđa, fosfora i vitamina D, a manje je kalorijske vrednosti i daje se od 8. meseca života, dok se plava riba (skuša, losos, tuna i sl.) daje malo kasnije, oko 10, 11. meseca.


Žumance
se daje takođe u obroku sa povrćem tvrdo kuvano, postepeno, obazrivo, ne češće od 2-3 puta nedeljno. Belance se uvodilo tek nakon prve godine života kako bi se izbegle eventualne alergijske manifestacije, ali nove preporuke su da se celo jaje može uvesti već od 7. meseca života.

Alergija na hranu

Ne može se sa sigurnošću reći da se izbegavanjem ili kasnijim uvođenjem namirnica u ishranu koje predstavljaju potencijalne nutritivne alergene, poput ribe i jajeta, smanjuje rizik od nastanka alergijskih bolesti. Meso, džigericu i jaja je najbolje davati naizmenično, tokom nedelje, tako da odojče svakodnevno dobije po nešto od hrane visoke biološke vrednosti.


Mlečni proizvodi
kao što su jogurt i kiselo mleko se uvode od 10, a sir i pavlaka od 11. meseca života. Kravlje mleko se preporučuje kao samostalni napitak tek nakon prve godine života, jer ono ima previše mlečnih proteina i nekih minerala, a premalo vitamina, gvožđa, esencijalnih masnih kiselina i nema bifidobakterija.


Sa masnoćama se kreće sa maslinovim uljem (par kapi) od 5. meseca, pa se daju biljna ulja (suncokretovo, repičino ili bundevino) od 7. meseca, a puter od 10. meseca života.


Začini
kao što su bosiljak, peršun ili beli luk se mogu davati u ishrani 10.-11. meseca života. Šećer, med i so, kao i plodovi mora se, takođe, uvode tek sa punih godinu dana. Odojčadi i maloj deci se ne preporučuje vegetarijanska ishrana.

Kako se hrane bebe?

Tokom uvođenja nemlečne hrane treba biti strpljiv. Ako dete odbije hranu ne treba ga prisiljavati, hranjenje mora da doživljava kao užitak, ali sutradan treba probati ponovo. Nije poželjno da se uvode nove namirnice kada je dete bolesno, da bi se razdvojili simptomi bolesti od reakcije na hranu. Ne treba dete hraniti dok plače ili se smeje, jer može da se zagrcne i udahne hranu. Nema ograničenja u voću, povrću i drugoj hrani, a količina zavisi od apetita. Suhomesnate proizvode (viršle i paštete) izbegavati zbog visokog sadržaja nitrata, nitrita i konzervanasa. 


Domaće ili kupovne kašice?

Postavlja se pitanje da li je bolje davati kašice voća i povrća iz "kućne" radinosti ili industrijski napravljene obroke. Hrana spremljena kod kuće obezbeđuje kvalitetne, ukusne obroke koji zahtevaju više napora, vremena i angažovanja majke. Potrebno je voditi računa o poreklu odabranih namirnica i o higijenskom režimu njihove pripreme. Industrijske kašice u teglicama od renomiranih proizvođača hrane su praktične, sigurne, kontrolisanog su porekla i kvaliteta, jednostavne su za upotrebu čak i van kuće i predstavljaju odgovarajuće, već pripremljene hranljive obroke. Uglavnom su blagog ukusa, bez dodatih zaslađivača, konzervansa, boja i aroma.

Stav pedijatara u pogledu preporuka o vremenu uvođenja nemlečne hrane, menjao se tokom godina i još će se menjati, jer ono što je danas predloženo nije poslednja reč nauke o ishrani. Običaji, verovanja, nasleđe i emocije utiču na vrstu hrane, broj obroka ili način ishrane.

Ishrana odojčeta ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i u psihološkom razvoju deteta. Usvajanje zdravih navika u najranijem periodu odrastanja predstavlja osnov za buduće zdravlje dece.

Dr Biljana Alimpić, pedijatar-dijetolog u Institut za majku i dete “dr Vukan Čupić”, Beograd

Software:Adobe Photoshop CC 2015 (Macintosh) Created: 2016:06:13 11:06:14

Lino kašice 

Posvećujući pažnju potrebama beba, u saradnji sa pedijatrima i nutricionistima, kompanija "Podravka" razvila je dve linije prvih nemlečnih obroka za odojčad. 


Lino kašice od žitarica sa kombinacijama heljde, prosa i riže, zatim riže sa bananom i riže sa jabukom i šargarepom, se pripremaju sa vodom. S obzirom da sadrže vitamine koji pozitivno deluju na imunitet deteta, predstavljaju siguran, praktičan i kvalitetan izbor za prve nemlečne obroke beba. 

Lino voćne kašice, 8 različitih proizvoda jabuka, jabuka banana, jabuka šljiva, jabuka kruška, kruška, breskva, marelica, jabuka keks, su hranljive i lako varljive, blagog i prijatnog ukusa sa visokim procentom voća kontrolisanog porekla i kvaliteta, bez dodatnih zaslađivača, šećera, glutena, konzervansa, boja i aroma. Velika prednost Lino voćnih kašica je i u tome što se nalaze u staklenim, sterilnim, čašicama i zgodne su za upotrebu, pa se bebi mogu dati u svakom trenutku.

Obe linije proizvoda napravljene su u skladu sa najsavremenijim tehnološkim postupkom i po ispitanim receptima koji osiguravaju nutritivnu vrednost i poseduju sertifikate koji to i potvrđuju.

Najnovije

Vesti

Porodica