Tata mi je pričao da sam od malena više volela da od kutija za cipele pravim kuće lutkama, nego da se igram sa onim već kupljenim. Valjda sam i kao odrasla zadržala tu kreativnost u sebi kojom povremeno volim da oplemenim stan. U Zemunu kod čika Raše obično nađem sve boje i alat koji mi treba, a deda mi je bio stolar pa me je naučio i kako da pravilno šmirglam drvo.

Možda biste pomislili da sam zbog ovoga kao mala bila muškobanjasta, ali začudo, to uopše nije bio slučaj. Tako da bih ja stajala, u sve svojim roze suknjicama i haljinicama, u dedinoj radionici i čukala neke eksere ili se igrala sa piljevinom. Uvek sam bila prašnjava što je mamu izluđivalo, ali me je ipak puštala da budem to što jesam.

Danas mi i ona pomaže u lovu na materijal, čak je ona i otkrila čika Rašu bez kog bi moje majstorisanje definitivno bilo mnogo teže.

Moje ime je Jovana Smiljanić i ovo je bila moja priča, a ako vam se ona dopala pročitajte još na prirodnoutebi.com dok nam svoje priče možete poslati putem O’cake Facebook stranice.



*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama.