Posle formiranja Fonda za lečenje dece u inostranstvu i usvajanja "Zojinog zakona", u skupštinskoj proceduri trebalo bi da se nađu izmene propisa koje bi olakšale život roditeljima dece koja boluju od retkih bolesti.
"Međutim, oboleli od retkih bolesti nisu prepoznati u sistemu socijalne zaštite. Nedavno smo imali sastanak sa resornim ministrom Aleksandrom Vulinom na tu temu. Treba ubaciti šifre retkih bolesti, da bi ih sistem prepoznao i da bi ostvarili pravo na tuđu pomoć i negu", objašnjava Joldićeva.
Pročitajte i... Osnovan Fond za lečenje dece u inostranstvu
Pored toga, razmatra se mogućnost da se roditeljima obolelih mališana odobri da rade četiri sata, što za sada u zakonima i pravilnicima ne postoji.
"Pričali smo i produženju bolovanja koje za sada može da traje do pete godine deteta, videćemo da li to može da se produži do sedme ili osme godine", ističe Joldićeva.
Pored toga što je na čelu Nacionalne organizacije za retke bolesti, Marija Joldić je i član Nadzornog odbora Fonda za lečenje dece u inostranstvu, koji danas odlučuje o novim zahtevima.
Na računu Fonda i dalje ima oko četiri miliona evra s obzirom na to da su do sada samo dva pacijenta poslata na lečenje.
"Nadzorni odbor, kada se odobre sva sredstva pregleda tu dokumentaciju, odnosno, kontroliše samo trošenje novca, koji se sa budžetskog računa uplaćuje direktno klinikama", objašnjava Joldićeva.
Do sada je podneto 15 zahteva za dijagnostiku u inotranstvu i 19 zahteva za lečenje.
Da bi se neko prijavio za sredstva iz Fonda, potreban je potpis tri lekara. Roditelji ili lekari dokumentaciju podnose Ministarstvu zdravlja na pisarnici ili šalju poštom. Uslovi prijavljivanja mogu se pronaći na sajtu Ministarstva zdravlja.
Joldićeva za RTS kaže da su se do sada prijavljivali uglavnom pacijenti koji boluju od neuroloških i ortopedskih oboljenja, kao i bolesti očiju.
Nedavno usvojeni "Zojin zakon" omogućio je da se i dijagnostikovanje u inostranstvu privremeno se finansira iz ovog Fonda.
Međutim, oglasili su se pojedini genetičari primedbom da je zakon ishitreno usvojen i da neke odredbe vode gašenju domaćih genetičkih laboratorija.
Joldićava napominje da upravo klinički genetičari u genetičkim savetovalištima postavljaju sumnju na dijagnozu.
Priznaje, ipak, da je važno u proces dijagnostikovanja uključiti naše genetičke laboratorije, odnosno da država počne da finansira i genetske analize u Srbiji.
*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna