Iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kažu da je ovom sumom moguće platiti račune, namirnice, školski pribor i zadovoljiti osnovne životne potrebne. Koliki bi budžet domaćinstva trebalo da bude ako se uključe sve potrebe porodice, ne može se, naravno, precizno reći. Ali recimo, jedna porodica za letovanje potroši godišnje 1.500 evra i da za zimovanje da isto toliko, da za automobil plaća mesečnu ratu od 100 evra, da za ratu kredita za stan izdvaja mesečno 300 evra, da ceh u restoranima za mesec dana plati 200 evra, da za kompjutere i opremu da od 50 do 100 evra, a za mobilne telefone – nove aparate i račune – 100 evra mesečno, da kupi nov nameštaj i belu tehniku za koju bi trošak na mesečnom nivou iznosio oko 150...

Rečju, da priušti sebi život kakav se u razvijenim evropskim zemljama smatra skromnim, bilo bi joj potrebno još oko 140.000 mesečno. Zajedno s onih „osnovnih” 120.000 dinara, to je 260.000 dinara, a porodice s takvim primanjima u Srbiji svakako nisu u većini.

"Nismo ni računali koliko bi sve to koštalo. Zapravo, imali smo nameru, ali smo shvatili da bi se to možda ocenilo neprimerenim situaciji u kojoj smo. Najgore je što ta situacija traje duže od dvadeset godina", kaže za „Dnevnik” predsednik NOPS-a Goran Papović.

To, naravno, ne računa ni zvanična statistika, a po njoj, jednoj, doduše tročlanoj porodici, kakva je sada prosečna porodica u Srbiji, po poslednjem merenju treba 65.766 dinara. Realno je mnogo drugačije.

"Nadležni kažu da su korpu pravili prema navikama potrošača. Gde to ima i šta to znači? Je li to naša navika da jedemo sarmu bez mesa i ‘go’ pasulj? Umesto da se izračunaju stvarne potrebe građana, onako kako se radi u razvijenim društvima, nama se podmeću nerealni podaci dobijeni na osnovu navike potrošača. Nikada nismo videli ankete – da li je, recimo, uzeto u obzir to što broj dnevnih kalorija potrebnih organizmu nije isti za dete, fizičkog radnika, službenika? Sve se ti parametri u Evropi mere i precizno određuju", kaže Papović, dodajući da o tome šta se u evropskim zemljama smatra iznosom dovoljnim za normalan život najbolje govori podatak da azilanti dobijaju pomoć od 800 evra.

U Privrednoj komori Srbije su izračunali da je potrošnja hrane u padu. Trošimo manje hleba, peciva, mleka, šećera, voća i povrća. Prosečan račun u prodavnici pao je s nepunih 600 dinara na 300, a građani u velike kupovine idu jednom mesečno. Tako su izračunali i u Uniji poslodavaca Srbije, u kojoj navode podatak da su pojedinačni pazari u trgovini, od 2008. godine, opali za čak 30,4 odsto.