Dvadesettrogodišnja Dženifer je, naime, u intervjuu za magazin Madame Figaro otkrila da je, pre nego što je svoj život posvetila glumi, patila od depresije i anksioznosti, a iz teškog stanja u koje je zapala izvukli su je lekovi. Osim toga, imala je problema i s hiperaktivnošću.

"Mučila me prevelika znatiželja u detinjstvu. Majka mi je to opisala kao prejako svetlo, iskra koja je neprekidno tinjala u meni. No, kada sam ušla u tinejdžerske godine ona se ugasila i počela je druga vrsta problema", otkrila je mlada Lorens, koja se u tom periodu, nakon nekoliko predstava odigranih u lokalnoj crkvi, odlučila za glumu.


"Usprkos svemu što me okružuje, pokušavam da ostanem normalna. Jedna od opasnosti filmske industrije jeste činjenica da se sve oko vas odvija prebrzo. Ne žeim da me to samelje i oduzme mi važne delove života. Zato pokušavam da ostanem što jednostavnija. Nemam ni asistenta, umesto toga na snimanjima me prati moja najbolja prijateljica", rekla je Dženifer i dodala da se na kraju dana druže i tako provodi vreme s nekim ko je zaista deo njenog života, a ne neko ko za nju radi.