Gradska sekretarka za obrazovanje i dečju zaštitu Ljiljana Jovčić izjavila je za Beoinfo da je polazak deteta u vrtić veliki korak u njegovom osamostaljivanju, a koliko će period prilagođavanja da traje, zavisi od deteta, ali i od saradnje roditelja i vaspitača.


"Beogradske predškolske ustanove dobijaju oko 12.000 mališana koji će pohađati celodnevni boravak, uzrasta od jedne do 6,5 godina, s tim što se oko 5.600 dece dece, koja će pohađati pripremni predškolski program u trajanju od četiri sata, upisalo već tokom avgusta.

Prilikom adaptacije deca mogu da ponesu u vrtić svoje omiljene igračke, ćebence, lutkicu…

Ove godine proces adaptacije u beogradskim vrtićima organizovan je i tokom jula i avgusta, mada je najveći broj roditelja tražio da njihova deca krenu u vrtić od septembra. Za decu koja su krenula tokom letnjih meseci adaptacija je bila lakša, budući da je prosečan broj prisutne dece iznosio između 20 i 25 odsto," istakla je Jovčićeva i napomenula da upotreba toplih i veselih boja u prostorijima u kojima borave deca, kao i ukrašavanje holova vrtića dečjim radovima takođe pozitivno utiču na detetov prvi utisak o vrtiću.


Kako bi se deca što lakše adaptirala, pedagozi savetuju da vreme boravka deteta u vrtiću prvih dana bude pola sata i da se postepeno povećava po proceni vaspitača i roditelja. Takođe bi bilo dobro da roditelji budu uz svoje dete tokom prvih dana adaptacije, da budu sigurni u svoju odluku i da mu se posvete više nego obično, da kad se vrate kući sa posla organizuju aktivnosti koje detetu prijaju. Važno je i da u prvim danima onaj ko dovodi dete, istovremeno dolazi i po njega i uvek u dogovoreno vreme.


Uz angažovanje roditelja, vaspitača i pedagoga, ne postoje deca koja se pre ili kasnije ne mogu adaptirati na vrtić, poručuju pedagozi.