Hoće li država plaćati zaostale alimentacije?

Svake godine u Srbiji se razvede oko osam hiljada parova, a svaki drugi muškarac smatra da prestankom bračnog prestaje i njegov roditeljski status i – odbija da plaća alimentaciju. Uvid u podatke Republičkog zavoda za statistiku svedoči da oko hiljadu majki godišnje preko suda "podseti" nesavesne očeve da treba da izmire svoje obaveze prema naslednicima.

Sve su to razlozi zbog kojih je najava kreatora prednacrta Građanskog zakonika da će biti formiran alimentacioni fond izazvala veliko interesovanje javnosti. Iz ovog fonda treba da se pokriju sve zaostale alimentacije, koje će dužnici na kraju morati da vrate, i to uz kamatu.

Kako za "Politiku" objašnjava Olga Cvejić Jančić, profesor porodičnog prava i član radne grupe koja je učestvovala u izradi ovog prednacrta Građanskog zakonika, cilj osnivanja alimentacionog fonda je efikasnije ostvarivanje prava na izdržavanje, a prednacrtom ovog zakonika predviđeno je da se sredstva za početak rada fonda obezbeđuju prvenstveno iz budžeta. Takođe je predviđeno da ministar nadležan za porodičnu zaštitu bliže propisuje uslove za korišćenje sredstava i pravila o radu fonda.

Citirajući članove prednacrta ovog Zakonika, naša sagovornica objašnjava da dete ima pravo na isplatu izdržavanja iz alimentacionog fonda ako roditelj ne ispunjava svoju obavezu izdržavanja deteta u periodu od tri meseca uzastopno ili u roku od šest meseci s prekidima. Da bi dete dobilo sredstva iz ovog fonda, treba da se podnese dokaz da je prinudno izvršenje alimentacije ostalo bezuspešno. Ovu vrstu dokaza u detetovo ime treba da obezbedi roditelj kome je povereno starateljstvo.

 "Prednacrtom zakona takođe je predviđeno da je alimentacioni fond dužan da počne sa isplatom izdržavanja u roku od 15 dana od dana prijema predloga i da fond ima pravo regresa isplaćenog iznosa izdržavanja od dužnika, uvećanog za deset odsto na ime troškova postupka. Ako dužnik izdržavanja ponovo izbegava redovno izvršenje svoje obaveze poverilac može podneti novi predlog za isplatu izdržavanja iz fonda", ističe Olga Cvejić Jančić.

Vera Totić, predsednik Udruženja samohranih roditelja, koje broji više od 750 članova, ističe da više od 60 odsto roditelja, kojima dete nije pripalo nakon razvoda braka, izbegava plaćanje alimentacije i ocenjuje da ovu roditeljsku obavezu izbegavaju i imućni i siromašni. Mnogi roditelji su u stanju da promene život iz korena kako bi izbegli da daju novac za izdržavanje sopstvenog deteta, ističe naša sagovornica.

"Nisu samo očevi ti koji nakon brakorazvodne parnice "zaboravljaju" na decu. U Udruženju samohranih roditelja, koje broji 750 članova, čak 182 samohrana oca vode sudske sporove protiv nesavesnih majki", kaže Vera Totić.

Ona objašnjava da će država biti u stanju da sprovede naplatu alimentacije mnogo bolje, brže i jednostavnije od tužilaštva.

– Dovoljno je da država izdvoji neki početni kapital za alimentacioni fond, da sprovede krivični postupak protiv roditelja koji ne plaćaju alimentaciju i da formira jedno odeljenje pri sudu koje će pozivati neuredne platiše da donesu dokaz da (li) su platili alimentaciju. S obzirom na to da su po novom Porodičnim zakonu babe i dede obavezni da plaćaju obaveze svog sina ili kćerke koji nisu u stanju da plaćaju alimentaciju, dovoljno je da država sprovodi zakon koji je donela i da od baba i deda "naplaćuje" alimentaciju za unuke. Ukoliko je odlučna u svojoj nameri da od nesavesnih roditelja naplati alimentaciju, država može da sprovede i javnu prodaju imovine ili stana dužnika – zaključuje Vera Totić.