Psihofizička priprema za porođaj ima za cilj da pripremi trudnicu za porođaj, kako bi na svet donela zdravu i vitalnu bebu. To se postiže upoznavanjem žene sa tokom porođaja, procedurama koje se primenjuju u porodilištu i njenom aktivnom ulogom u svim fazama porođaja - naročito u poslednjoj, kada se beba rađa.

Nedostatak fizičke kondicije može da bude faktor rizika čak i za normalnu trudnoću, zbog promena kojima je organizam žene izložen, i može da ugrozi razvoj ploda. Osećaj konstantnog nedostatka energije takođe nepovoljno utiče na trudnicu. Ukoliko je žena zdrava i trudnoća normalna, što će da potvrdi lekar, potpuno je bezbedno da vežba dva do tri puta nedeljno, po 30 do 45 minuta.

Zašto je vežbanje dobro?

Redovnim vežbanjem se podstiče cirkulacija, disanje je olakšano, mišićni tonus je dobar, koža je zategnuta, porast telesne težine je ujednačen, smanjuje se rizik od pojave  trudničkog dijabetesa, povišenog pritiska, edema (otoka), opstipacije (zatvora), proširenja vena...

Vežbanje treba da bude pod stručnim nadzorom fizioterapeuta ili fitnes trenera edukovanih za rad sa trudnicama.

Šta se sve uči na pripremi za porođaj?

Da bi se porođaj nesmetano odvijao i završio rađanjem zdrave bebe, pored dobre kondicije potrebno je da trudnica zna na koji znak treba da krene u porodilište, kroz koje faze porođaja će proći - da ih prepozna i zna da njima vlada, koje medicinske procedure se primenjuju u porodilištu - zbog čega, i šta se od nje očekuje. Treba da bude upoznata sa dužinom trajanja porođaja - mnoge prvorotke su iznenađene i uplašene kada shvate da se neće poroditi za pola sata, već za osam do deset, odnosno do dvanaest sati, koliko u proseku traje porođaj.

Kako izgleda psihofizička priprema za porođaj?

Program psihofizičke pripreme za porođaj se sastoji od:

- fizičkih vežbi koje imaju za cilj povećanje opšte fizičke kondicije, jačanja grupa mišića koje se koriste u fazi istiskivanja bebe (trbušni, mišići karličnog dna),

- vežbi disanja kojima se poboljšava oksigenacija (bolja snabdevenost organizma kiseonikom) tokom trudnoće i u samom porođaju, upoznavanjem sa disajnom muskulaturom i načinom korišćenja, čime se obezbeđuje njena upotreba u fazi napinjanja i istiskivanja bebe,

- tehnika disanja koje se primenjuju u porođaju, prepoznavanja faze i načina primene disanja za obezboljavanje kontrakcija,

- tehnika relaksacije - lokalne i opšte, koje se primenjuju u trudnoći i porođaju za otklanjanje straha, napetosti i bola, i kao prevencija lokalnog i opšteg zamora,

- tehnike napinjanja za istiskivanje bebe iz porođajnog kanala.

Koje uslove treba da ispuni ova priprema da bi bila adekvatna?

Za upešnu psihofizičku pripremu i njenu primenu u porođaju su neophodni određeni preduslovi:

● Pravo vreme za započinjanje je od 24. do 26. nedelje trudnoće, eventualno nešto kasnije, kako bi bilo dovoljno vremena da se razvije uslovni refleks da trudnica na pojavu kontrakcije odgovori disanjem a ne grčenjem - koje izaziva strah, što na kraju dovodi do bola. To je fiziološki mehanizam koji se odvija mimo naše volje, a pripremljena trudnica ga koristi tako što disanjem i dovođenjem veće količine kiseonika materici obezbeđuje „gorivo“ za njen nesmetani rad, a sebi kontrakcije koje savladava a ne bolove.

● Ovladavanjem tehnikama relaksacije pre hormonskih promena koje dovode do razmekšavanja zglobova i tetiva, trudnica stiče mogućnost korišćenja opšte relaksacije dok traju kontrakcije - što smanjuje njen subjektivan doživljaj njihovog intenziteta, kao i lokalne relaksacije u fazi rađanja bebe - čime se skraćuje dužina boravka bebe u koštanom delu kanala.

● Obavezno je uvežbavanje tehnike napinjanja, jer je to najvažniji činilac uspešnog porođaja i rađanja vitalne bebe, a naročito je važno u porođajima u kojima se primenjuje epiduralna analgezija.

● Da bi se svi sadržaji usvojili, osvestili i dovoljan broj puta ponovili, potrebno je da čas psihofizičke pripreme traje sat i po do dva, i da se praktikuje dva do tri puta nedeljno, u zavisnosti od broja polaznica u grupi.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut