Većina mama dok iščekuje dolazak drugog deteta oseća se rasterećenije nego prvi put - sada joj je već sve poznato, od pakovanja za porodilište do oporavka posle porođaja. Prvi porođaj je potpuno novo iskustvo, tako da mislite da ste za drugi potpuno spremni, kao i da će biti isti kao i prvi, ali ovo nije pravilo. Koliko iskustvo između dva porođaja može da bude različito, kao i koliko se razlikuje tretman ui dva porodilišta, svedoči priča mame dve devojčice i novinarke Radmile Ilić:
"Porodila sam se dva puta za tri godine, u dva različita beogradska porodilišta i mogu vam reći da je razlika očigledna.
Prvu ćerku rodila sam u GAK "Narodni front" jer sam smatrala da je veliko i sigurno porodilište. I jeste tako, u njemu toliko dece dnevno dođe na svet i nekako sam se stvarno sigurno osećala. Sam porođaj prošao je bolje nego što sam mogla da zamislim, zahvaljujući mom telu koje je odlučilo da sarađuje odlično. Iako sam bila prvorotka, porodila sam se za svega 10 minuta i 3 napona, a u bolnicu sam stigla već otvorena 8-9 cm. Tako da nikakav strah nisam imala, ali babice se sa tog porodjaja i ne sećam. Sve što se sećam jeste da se konstatovala sa doktorkom da mi uradi epiziotomiju i to da mi je govorila da guram, iako u tom trenutku nisam osetila napone. Naravno, nisam je slušala, radila sam kako mi moje telo govori i sve je bilo savršeno.
Naredna 3 dana provele smo u bolnici što je standardna procedura. Posle 4-5 sati doveli su mi bebu i više se nismo razdvajale. Iako presrećna što sam savršeno prošla na porođaju, kući sam izašla preumorna i nisam mogla da sedim zbog epiziotomije koju sam imala. Izašla sam sa pozitivnim utiscima, nikakvu neprijatnost nisam doživela i svima bih prepručila ovo porodilište. Međutim, posle 3 godine donela sam drugačiju odluku.
Drugu ćerku rešila sam da rodim u KBC "Zvezdara" i danas, kada uporedim ova dva iskustva mogu da kažem da posle prvog porođaja nisam ništa znala, da sam tek posle drugog shvatila šta je empatija zdravstvenih radnika, kako izgleda kada ljudi svoj posao rade sa puno ljubavi i kada im je želja da se i mama i beba osete posebno.
Trudnoću mi je vodila dr Svetlana Erić za koju imam svaku pohvalu. Već na prvom pregledu mogla sam da vidim koliko voli svoj posao jer je oduševljeno i detaljno gledala ultrazvuk i sve mi lepo objašnjavala. Svaki sledeći put takodje je bila potpuno posvećena, a u razgovoru sa njom imala sam utisak kao da razgovaram sa drugaricom jer toliko poverenja uliva. Kada sam došla do porođaja svaka tri dana mi je pratila CTG i pregledala me jer sam 7 dana imala bolove, otvarala se ali nisam imala kontrakcije prave, a doktorka ništa nije želela da propusti. Taj petak kada smo videli da je vreme da ostanem da se porodim, doktorka je bila toliko posvećena da sam sve vreme imala utisak da pričam sa drugaricom ili starijom sestrom. Ulila mi je toliko opuštenosti, poverenja i sigurnosti i hvala joj na tome!
Pripremili su me za porodjaj, uključili malo indukcije i doktorka mi je probušila vodenjak. Tada su krenuli pravi, jaki bolovi. Sve babice su bile tu, obilazile me stalno i pokazivale mi kako da dišem i olakšam sebi. Sve vreme pored mene bila je voda i dozvoljavali su mi da malo pijem iako to u drugim porodilištima nije praksa. Doktorka je takođe bila tu sve vreme ali jedna babica je za mene definitivno bila otkrovenje.
Dok sam trpela najjače bolove, u smenu je ušla babica Marina Dinić Nešić. Divna žena sa osmehom kojoj se u očima vidi koliko voli svoj posao i koliko je srećna kad može da pomogne mami i bebi. Odmah me je obišla i ohrabrila da ćemo sve brzo i zajedno da završimo. Delovala je kao pravi anđeo, poverovala sam joj u istoj sekundi i znala da će sve bite super, a ona se nije odvojila od mene sve dok beba nije stigla na svet. Iako je ovo drugi porođaj, iako sam očekivala da će biti lakši nego prvi, nije bio. Teže je sve išlo, bolelo je mnogo jače ali uz ovakav tim iz porodilišta na Zvezdari mogla sam da budem bezbrižna.
Draga Marina mi je ispraznila bešiku nakon čega sam osetila veliko olakšanje, pokazala mi kako da guram, pozvala doktorku i rekla da je vreme da beba stigne. Dr Svetlana i babica Marina držale su mi noge i bodrile me dok su druge babice bile takođe tu i pomagale u svemu. Govorile su mi kako da dišem, slušala sam ih jer sve što su rekli bilo je kao da osećaju baš ono što i ja i tačno znaju šta mi je potrebno. Za svega par minuta od tada moja beba je došla na svet. Kada sam se porodila podigle su me divnim rečima. Osetila sam se tako hrabro i jako, znala sam da sam uradila veliki posao ali sa njihovim rečima ohrabrenja i bodrenjem sve je nekako dobilo drugu dimenziju.
Bebu su doveli u sobu posle par sati ali ono što je velika razlika u odnosu na GAK "Narodni front" jeste da prvu noć bebe nose u boks kako bi se mame odmorile. Iako to nekom možda i ne prija jer ima mama koje neće nikako da se odvoje od beba, verujte mi da je to toliko važno za oporavak. Mama koja se prvu noć naspava i odmori, lepo jede i ima vremena da sabere svoje misli mnogo je odmornija, srećnija i spremna da se sa punom energijom ujutru posveti svojoj bebi.
Narednih dana dok smo bile u bolnici ceo tim je bio posvećen svakoj od porodilja. Svi doktori, babice, sestre za laktaciju i ostali zaposleni bi nam svako malo dolazili u sobu da provere da li treba šta, da li smo beba i ja dobro, da li dojenje ide kako treba. Tu su za svaku pomoć, pohvalu i bodrenje, što svakoj mami u tim trenucima treba.
Danas, kada je sve prošlo i kada pogledam unazad mogu da kažem da je osoblje u KBC "Zvezdara" i osoblje u GAK "Narodni front" veoma različito. Profesionalnost je sjajna u oba porodilišta, tu nema sumnje ali ljudskost i ljubaznost koju možete osetiti na Zvezdari ne može da se poredi sa Narodnim frontom, to je sigurno. Možda je glavni razlog to što Zvezdara dnevno ima mnogo manji broj porođaja, ali kako god, ono što žene tu mogu da osete i dožive definitivno je ono što svakoj od nas treba. Sve preporuke za porodilište na Zvezdari i hvala još jednom celom timu jer ljudskost koju oni imaju definitivno je ono što mnogima fali ali i ono što je ženama u tom trenutku najpotrebnije."
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)
BONUS VIDEO: