Koliko god poseban, porođaj je i stresan trenutak za svaku majku, pa su okruženje i osoblje veoma presudni. Pogledajte u kakvim uslovima se žene rađaju u državnoj bolnici u Danskoj i pročitajte iskustvo jedne Hrvatice.
Jedna entuzijastična mama podelila je fotografiju apartmana za porođaj u državnoj bolnici u Danskoj na popularnom sajtu reddit, a mnoge je iznenadila činjenica da više liči na hotelsku nego na bolničku sobu. U ogromnom prostoru nalazi se sto za porođaj i neophodni elementi za osoblje, kao i kada i kauč za partnera.
Hrvatica Ivana rodila je troje dece u Danskoj, a u tekstu za portal supermame.hr opisala je svoje iskustvo porođaja u tamošnjoj državnoj bolnici:
"L. rođena je krajem avgusta pre 7 godina. 13 dana prebačenih, indukovanih, nestrpljivih i punih očekivanja i snova. Sanjala sam devojčicu smeđih očiju i crne kose. Došla je, crvenokosa plavooka devojka koju nisam mogla ni da zagrlim od umora i iscrpljenosti. Ali to je kraj. Početak je gde Danska nudi 2 ultrazvuka tokom trudnoće, 2 pregleda kod lekara opšte prakse i 4 konsultacije babice. U slučaju prenosa trudnoće, trudnici se nudi pregled, ultrazvuk i indukcioni plan koji može, ali i ne mora da prihvati. Ovde postoje smernice i saveti, ali ne i propisi i nemogućnost da sami izaberete svoj put. Napominjem da je reč o normalnoj i nekomplikovanoj trudnoći.
L. sam krenula da rađam sa indukcijom sa hormonskim tabletama koje sam prihvatila posle porođajne noći. Sve je na papiru tog dana išlo kao sat, osim u jednom trenutku više nije. Imala sam drage, ljubazne i profesionalne babice i osećala sam se sigurno u njihovim rukama, ali nisam imala pojma u šta se upuštam. Moj muž je bio sa mnom sve vreme, a s vremena na vreme i moja svekrva.
Svaka porođajna sala je moderno opremljena soba koja često ima kadu i sve ostalo što je potrebno za ublažavanje bolova kao i za sam čin porođaja. Na porođaju je uvek babica, često studentkinja, a gotovo nikada lekar, osim u slučaju komplikacija raznih vrsta.
Ispostavilo se da je L. bila nakoso postavljena, nije mogla da se okreće, a ja nisam mogla da je rodim vaginalno uprkos epiduralnoj i svim pokušajima da se nešto pokrene. Na kraju, moje telo, groznica i moj muž su odlučili da se odlučim za carskirez, i tako je ona stigla iza zelenog paravana u svom mesečevom sjaju. Bila je i ostala mesečevo dete.
U bolnici smo ostali 3 dana, drugo jutro posle porođaja bila sam na nogama, muž je bio sve vreme uz mene i iako u početku nam nije išlo sa dojenjem, kod kuće se sve vratilo na svoje mesto".
(supermame.hr/Yumama)
BONUS VIDEO: