- Najmlađe ćerke u porodici često imaju problem sa tim što ih svi i dalje doživljavaju kao "bebe" čak i kada odrastu.
- Zbog toga što ih svi u porodici uvek štite, neretko imaju problem da budu samostalne i odgovorne za sebe, a nose i terete večitog zabavljača.
Mnoge porodice svoje najmlađe ćerke često doživljavaju kao "bebe" i dugo nakon što one odrastu. Takav status, prema rečima psihoterapeuta, može da ih stavi pred specifične životne izazove koji ih neretko dovedu i na terapiju.
Najmlađe ćerke tamo najčešće govore o osećaju samostalnosti, samopouzdanju i postavljanju granica.
Linda Jun, terapeutkinja i osnivačica kolektiva "Yellow Chair" za multikulturalnu terapiju, objašnjava za HuffPost da porodica najmlađu ćerku istovremeno štiti kao mezimicu, ali od nje očekuje emocionalnu prilagodljivost, bez podsticanja na samostalnost.
Dok najstarije ćerke često prerano preuzimaju odgovornosti odraslih, najmlađe se suočavaju sa porodičnim obavezama koje nikada nisu tražile.
Problem naučene bespomoćnosti
Najmlađe ćerke često odrastaju uz roditelje i stariju braću ili sestre koji umesto njih donose odluke, ispravljaju ih i štite, kaže Jun.
"Iako to rade iz ljubavi, šalju suptilnu poruku: 'Drugi znaju bolje od tebe'".
Psihološkinja Liset Sančez kod najmlađih ćerki često primećuje fenomen koji naziva naučenom bespomoćnošću. Reč je o oslanjanju na druge ljude, najčešće starije članove porodice, koji su umesto njih rešavali svakodnevne probleme i donosili odluke.
"Svi su uvek tu za vas, pa niste dobili priliku da sami nešto preduzmete. To kasnije može da izazove domino-efekat: osoba se teško osamostaljuje, neprestano traži potvrdu od drugih i previše im ugađa", objašnjava Sančez.
Zbog toga najmlađe ćerke mogu imati problema čak i sa jednostavnim odlukama, poput izbora restorana, što ih dodatno obeshrabruje.
Sančez dodaje da se tada često pitaju:
"Zašto ja to ne mogu? Zašto je drugima lakše? Šta nije u redu sa mnom?"
Borba sa porodičnim granicama
Uloga glavnog porodičnog oslonca ne pripada uvek najstarijim ćerkama. To se posebno može dogoditi kada starija deca napuste dom i prekinu redovan kontakt sa roditeljima.
Džesika Lan, licencirana bračna i porodična terapeutkinja, kaže da u nekim porodicama "najmlađa ćerka ostaje posebno povezana sa roditeljima, dok su starija braća i sestre već izgradili samostalnost i postavili čvršće granice".
"Najmlađa ćerka tada postaje ona koja je uvek dostupna, koja proverava kako su svi, organizuje porodična okupljanja ili uskače kada nešto treba rešiti", kaže Lan.
"Radim sa mnogim Amerikancima prve i druge generacije i često vidim situacije u kojima su starija deca iscrpljena, odu na terapiju i redefinišu svoju ulogu. Kako se povlače iz odgovornosti koje su godinama nosili, taj teret često završi na najmlađem detetu."
Pritisak da uvek budu vesele
Jun objašnjava da najmlađe dete često služi kao emocionalni "ventil" za celu porodicu. Zbog toga može da oseća pritisak da uvek mora da bude veselo, čak i kada se tako ne oseća.
"Kada postanu depresivne, ljute, ozbiljne ili iscrpljene, porodica može da reaguje sa nelagodom jer te ćerke više ne ispunjavaju svoju ulogu zabavljača", objašnjava Jun.
Najmlađe ćerke mogu da troše toliko energije na brigu o osećanjima članova porodice da na kraju više ne znaju koji su njihovi pravi ciljevi i želje.
"Mogu da osećaju potrebu da posreduju u sukobima ili smiruju situaciju jer konflikt doživljavaju kao nešto što moraju da poprave", kaže Lan. "Uz to, teško im je da prepoznaju šta zapravo žele za sebe jer su previše fokusirane na potrebe roditelja ili braće i sestara."
Kako bi se oduprle tom pritisku, Jun savetuje najmlađim ćerkama da sebi "dozvole da budu složene osobe, a ne samo opuštene".
Preporučuje im i da "dele osećanja sa ljudima koji od njih ne očekuju zabavu ili utehu".
Kako se izboriti sa ovim izazovima?
Ako smatrate da redosled rođenja utiče na vaše odnose, odvojite vreme za razmišljanje o tome koja očekivanja zaista pripadaju vama, a šta radite samo zato da biste udovoljili drugima.
Sančez preporučuje da napravite svojevrsni "popis pravila". Razmislite o pravilima po kojima živite i pokušajte da utvrdite da li ih je postavila vaša porodica, kultura ili vi sami.
Ako je previše pravila nametnuto spolja, možda je vreme da ih preispitate — zbog sopstvenog mira i zadovoljstva.
Jun ističe da je najvažnija lekcija za najmlađu ćerku da nauči kako da ostane povezana sa voljenima "bez utišavanja sopstvenog glasa ili umanjivanja sopstvene vrednosti".
Ako vam je teško da verujete sopstvenim odlukama, Jun predlaže da počnete od malih stvari koje ćete odlučiti bez konsultovanja sa drugima.
"Dozvolite sebi nesavršene izbore i učite iz njih", kaže Jun. "Umesto da se pitate 'Šta treba da uradim?', zapitajte se 'Šta već znam o ovome?'. Tako ćete postepeno izgraditi samopouzdanje."
Biti najmlađe dete u porodici može da donese mnogo ljubavi i pažnje, ali i određena očekivanja koja sa sobom nosimo dugo nakon detinjstva. Važno je zato naučiti da volimo svoje najbliže, a da pritom ne zaboravimo sopstvene potrebe, želje i granice.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate o porodici:
BONUS VIDEO:
Izvor: Index/Yumama